Исландские королевские саги о Восточной Европе

Джаксон Татьяна Николаевна

Приложения

 

 

Приложение I

«История Норвегии»

 

Введение

«История Норвегии» («Historia Norwegie») – латиноязычная история норвежских конунгов. Значительная часть ее текста (опубликована П. А. Мунком в 1850 г.) сохранилась (наряду с генеалогией оркнейских ярлов, перечнем норвежских королей до Эрика Померанского, правившего в 1389–1442 гг., различными шотландскими хрониками и документами, некоторые из которых датируются ок. 1490 г.) в шотландской рукописи (ок. 1500 г.), находившейся до 1998 г. в частном владении, а ныне переданной в Национальный архив Шотландии в Эдинбурге (рукопись А) [580]Фрагмент хроники (HN IX.2-X.2) сохранился также в шведской рукописи XV в. (рукопись В).
. В тексте «Истории Норвегии» отсутствует начало пролога; за прологом следует уникальное географическое описание Норвегии и Северного моря (главы I–VIII); в своей исторической части (главы IX–XVIII) хроника начинается с древнейших времен (с Инглингов в Швеции) и следует той же традиции, что и «^Жизнеописание конунгов» («*konunga ævi») Ари Мудрого и «Перечень Инглингов» скальда Тьодольва. Текст обрывается на середине рассказа об Олаве Святом, на моменте его прибытия в Норвегию.

По поводу времени написания «Истории Норвегии» существуют противоречивые мнения: ее датируют в интервале от 1150 до 1264–1266 гг. Разрыв, как можно видеть, превышает столетие. Наиболее убедительной представляется датировка «Истории Норвегии» ок. 1170 г. в работе С. Эллехёя, содержащей анализ целого круга тематически и хронологически близких сочинений.

Об авторе «Истории Норвегии» ничего не известно. Вероятно, он учился во французской или англо-нормандской школе. Из текста видно его знакомство с классическими авторами: Цицероном, Саллюстием, Лукрецием, Овидием, Вергилием. Эллехёй считает само собой разумеющимся, что это был норвежский священник, однако ставит под сомнение возможность создания «Истории Норвегии» в самой Норвегии, отдавая предпочтение Дании. Л. Б. Мортенсен все же ощущает отразившуюся в тексте норвежскую точку зрения и настаивает на норвежском происхождении этого сочинения, но не в Тронхейме, где работал Теодорик (см. Прилож. II), чья несколько более поздняя «История о древних норвежских королях» не несет следов знакомства с анонимной «Историей Норвегии», а в восточной Норвегии. Исследователь датирует это сочинение несколько шире, чем Эллехёй, а именно третьей четвертью XII в. Впрочем, в другой своей работе он отмечает, что имеются аргументы в пользу того, чтобы относить это сочинение к 1160-м или 1170-м гг.

Главным источником и образцом для «Истории Норвегии» исследователи считают сочинение Адама Бременского «Деяния архиепископов Гамбургской церкви» («Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontifícum», ок. 1070 г.). Еще один источник германского происхождения, который мог послужить моделью для анонимного автора «Истории Норвегии», это «Образ мира» («Imago mundi») Гонория Августодунского (между 1110 и 1139 гг.). Среди источников также называют «^Жизнеописание конунгов» («*konunga ævi») Ари Мудрого, не дошедшую до нас книгу Сэмунда Мудрого и исландский вариант «Перечня Инглингов». Существует мнение, что устная традиция, нашедшая отражение в «Истории Норвегии», не связана с исландскими сагами.

Четыре фрагмента, приводимые ниже, содержат сведения об Ингваре Эйстейнссоне, убитом на о. Сааремаа; об Олаве Трюггвасоне, проведшем детство в плену в землях эстов и затем на Руси; о военных подвигах юного Олава Харальдссона на Балтике и о сватовстве Олава к будущей жене Ярослава Мудрого.

Издания

Symbole ad historiam antiquiorem rerum Norvegicarum / P. A. Munch. Kristiania, 1850. P. 1–18.

Historia Norwegiæ // Monumenta historica Norvegiae. Latinske kildeskrifter til Norges historic i middelalderen / G. Storm. Kristiania, 1880. P. 69–124.

Historia Norwegie / Ed. by I. Ekrem and L. B. Mortensen. Tr. by P. Fisher. Copenhagen, 2003.

Основные переводы

Norges historic: Theodricus Munk. Historien om de gamle norske kongene; Historien om danenes ferd til Jerusalem / Oversatt av A. Salvesen. Oslo, 1990; 2. opplag 2000. S. 15–95. A History of Norway and The Passion and Miracles of the Blessed Óláfr / Trans, by

D. Kunin, ed. by C. Phelpstead. L., 2001.

Historia Norwegie / Ed. by I. Ekrem and L. B. Mortensen. Tr. by P. Fisher. Copenhagen, 2003.

Важнейшая литература

Hanssen 1949а; Ellehoj 1965; Ulset 1983; Chestnutt 1986; Джаксон 1991. С. 17–18; San-

tini 1993; Ekrem 1998; Phelpstead 2001; Ekrem 2003; Mortensen 2003; Mortensen,

Mundal 2003; Mortensen 2006; Mortensen 2011.

 

Текст

Публикуется по изданию: Historia Norwegie / I. Ekrem, L. В. Mortensen. Copenhagen, 2003.

I. Incipit Liber primus in ystoria N[orwagensium]

1Norwegia igitur a quodam re[ge, qui Nor] nuncupatus est, nomen optinu[isse dicitur]. 2[Tota] Norwegia regio uastissima, sed [maxima ex] parte inhabitabilis pre nimietate mon[cium], nemorum ac frigorum. 3Que in oriente [ab Albia], magno flumine, incipit, uersus occidentem u[ero uergit] et sic circumflexo fine per aquilonem regirat. 4Es[t terra] nimis sinuosa, innumera protendens promunctoria, III [habita]bilibus zonis per longum cincta: prima, que maxima [et] maritima est, secunda mediterranea, que et montana [dicitur], tertia siluestris, que Finnis inhabitatur, sed non aratur. 5Circumsepta quidem ex occasu et aquilone refluentis Occeani, a meredie uero Daciam et Balticum Mare habet, sed de sole Swethiam, Gautoniam, Angariam, Iamtoniam. 6Quas nunc partes – Deo gratias – gentes colunt christiane. 7Versus uero septemtrionem gentes perplures paganismo – proh dolor – inseruientes trans Norwegiam ab oriente extenduntur, scilicet Kyriali et Kweni, Cornuti Finni ac utrique Biarmones. 8Sed que gentes post istos habitent, nihil certum habemus. 9Quidam tamen naute cum de Glaciali Insula ad Norwegiam remeare studuissent et a contrariis uentorum turbinibus in brumalem plagam propulsi, inter Viridenses et Biarmones tandem applicuerunt, ubi homines mire magnitudinis et Virginum Terram (que gustu aque concipere dicuntur) se reperisse protestati sunt. (P. 52, 54)

II. De tripartito incolatu Norwegie

Zona itaque maritima Decapolis dici potest, nam X ciuitatibus inclita est, IIII patrias complectens XXII prouinciarum capaces. […] 8Quarta Halogia, cuius incole multum Finnis cohabitant, et inter se commercia frequentant. 9Que patria in aquilonem terminat Norwegiam iuxta locum Wegestaf, qui Biarmoniam ab ea dirimit. (P. 54, 56)

IX. De ortu regum

28Huius filius Ynguar, qui cognominatus est Canutus, in expedicione occisus est in quadam insula Baltici Maris, que ab indigenis Eycisla uocatur. 29Iste ergo genuit Broutonund, quem Sigwardus frater eius occidit in Himinheithy, quod loci uocabulum interpretatur 'celi campus'. (P. 78)

IX. 28 Ynguar: Ynguar' A | Canutus Bugge 1873 et Gjessing: canawtus A: kanutus B | cogmonimatus est canawtus A: kanutus cognominatus est B | Eycisla: Eysisla Munch in notis et Storm: eycilla A: Øsyliae B |

XVI.

1Post mortem uero filiorum Gunnilde quidam Hacon, ob intemperatam animi crudelitatem Nequam cognominatus, cunctis exterminatis regulis perditisque tributiferis Sweonum, totius Norwegie monarchiam sub comitali dignitate sibi usurpauit maluitque comes quam rex secundum suos seniores uocari. 2Hic namque patre Siwardo, matre uero Bergliota, filia Thoris Tacentis, ex nobilissima ac Halogensium comitum prosapia extitit oriundus. 3Iste in armis potens, sed ydolatrie obnixe deseruiens, plerasque patrias circumcirca debellans suum longe lateque perampliauit imperium. (P. 88, 90)

XVII.

1Sed in Orchadibus pupillum puerum didicit natum; protinus illi parat insidias, quem se suspicatur regno priuaturum. 2Mater uero, quamquam filium utpote unicum tenerrime diligeret, postquam comitis consilia comperuit maliuola, ipsum cum Dei – credo – prouidente clemencia a se sequestrando cuidam cognomento Lusaskeg in Swethiam deferendum dedit alumpnum. 3Quem cum omni diligencia enutriendum suscipiens ac proprio sinu imponens per maxima pericula Throndemie transiuit confinia. 4Post hec uenit in Swethiam, ubi moram gessit per horam, inde tendit in Rusciam, sed deuenit in Eistriam. 5Denique dum ante Eisislam uela tenderet, a piratis preuenti partim predantur, partim necantur. 6Inter quos pueri nutritor eciam capite plectitur, ipseque puer Olauus Eistriis in seruum uenumdatur. 7Inde a quodam Olauo suo cognato redimitur, qui tunc forte a rege Ruscie causa colligendi tributa eo legatus fuit. 8Cum quo aliquot annis latenter mansit in Ruscia.

9Hic cum esset circiter XII annorum, in medio foro Holmgardie pedagogum suum uiriliter | uindicauit. 10Et inaudita ulcio uix duodennis pueri ilico auribus regiis intonuit, unde regi presentatur, a quo demum filius adoptatur. 11Factus adolescens piraticam excercens Baltica littora perlustrando, cunctis gentilibus id locorum formidabilis existendo, inscius deuiatur a Deo ille magnificus predo. 12Augmentabant enim eius classem Norwegenses ac Dani, Gautones et Sclaui, qui cum illo ciuitate Iomne, que est firmissima inter Sclauie urbes, hyemales frequentabant sedes. 13Hinc tetendit in Frisiam, post hanc uenit Flandream, inde pergit in Angliam. 14Quas depredans perperam, mira gessit in Scotia, nulli parcens in Hybernia. (P. 90, 92)

XVII. 4 Eistriam Munch et Storm: Sistriam A | 5 Eisislam Storm : Eisisla A | 6 Eistriis Storm : Eistris Munch : cistriis A | 9 Holmgardie: Holmgardiae Munch et Storm: holingardiar A | 10 duodennis pueri ilico Storm: duodennis puerilico A: duodenarii pueri illico Munch in app.: duodcnarii eius pueri Bugge 1873 | 11 Baltica Munch : haltica A |

XVIII.

1Istis temporibus Olauus, filius Haraldi Grenscensis, in Ruscia clarus habetur. 2Hic, quia herili solo priuatus erat, pyraticam excercere necesse habebat. 3In ea poli, quam nos Holmgardiam appellamus, haut minuta classe stipatus hyemare solebat. 4Qui estiuo tempore cunctos gentiles per ambitum Baltici Maris depredando lacessendo non desistebat urgere. 5Insulam quoque Eysislam ualde spaciosam ac populosam ex toto uastauit. 6Sed et alias duas colonum frequencia et magnitudine huic equales, scilicet Gottorum Insulam et Eynorum, adeo demolitus est, ut illarum incole, quamdiu in Ruscia morabatur, immania redderent tributa. 7Item in finibus Curorum non minimas de ipsis dans strages celeberimo exaltabatur trihumpho. (P. 100).

29Tunc Olauus Norwagensis sororem Olaui Sueonensis nomine Margaretam, quam diu digna uicissitudine intimi amoris priuilegio dilexerat, in ipso discessu disponsauit. 30Sed frustra, nam eandem rex Iarezlafus de Ruscia fratre cogente inuitam duxit uxorem. 31Quod factum maximum odiorum atque discordiarum fomitem inter tres illos nobilissimos principes subministrasset, si non sapientissima soror Margarete per consilium sui nutritoris disruptam prioris desponsacionis copulam aptissime redintegraret; hanc etenim Olauus in matrimonium sibi postea sociauit. 32Ex qua Margareta genuit <…> (P. 104)

XVIII. 1 filius: Filius A | Haraldi Munch: haroridi A | Grenscensis Storm: grenoscensis A | 2 pyraticam: piraticam Munch: paryticam A | 3 ea Munch in notis, Bugge 1873 et Storm: eo A | Holmgardiam Munch: holingardia A | stipatus Munch: stipitus A | 4 lacessendo Storm: lascessando A | 5 Eysislam: Eysyslam Munch in notis et Storm : eysillam A | 29 Olaui: Olavi Storm: O. A | Sueonensis Storm: spronensis A: Suionensis Munch | 30 Iarezlafus Storm: Warerlafus A: Iarislafus Munch in app. | 31 maximum Ekrem: maximam A | si Munch et Storm: Sed A | redintegraret A: redintegrasset Storm | 32 lacunam posuit Storm |

 

Перевод

(Перевод выполнен А. В. Подосиновым)

Начинается книга первая Истории Норвегии

I. 1-9

Говорят, что Норвегия получила имя от некоего короля, которого звали Нор. И хотя Норвегия – обширнейшая страна, но большая ее часть необитаема из-за обилия гор и лесов, а также из-за чрезмерных холодов. На востоке она начинается от большой реки [Альбия], затем тянется к западу и далее изогнутой линией возвращается обратно через север. Сильно изрезанная заливами, эта земля имеет бесчисленное количество мысов; она делится на три обитаемых пояса: первый – самый обширный и тянущийся вдоль моря; второй – находящийся в глубине суши, называемый также горным; третий – лесной, населенный финнами, но не возделываемый. Окруженная с запада и севера волнами океана, [Норвегия] имеет с юга Дакию и Балтийское море, с востока же Светию, Гаутонию, Ангарию, Ямтонию. Эти земли – слава Богу – населяют нынче христианские народы. К северу же за Норвегией с восточной стороны простираются многочисленные племена, преданные – о ужас! – язычеству, а именно: кирьялы и квены, рогатые финны, и те и другие бьярмоны. Какие же племена обитают за этими, мы точно не знаем. Однако, когда какие-то мореплаватели вознамерились проплыть от Ледяного острова1 к Норвегии и встречными бурями были отброшены в зимнюю область, они прибились к берегу между вириденами2 и бьярмонами. Там, по их свидетельству, обретались люди удивительной величины и страна дев (которые, как говорят, зачинают, выпив воды).

О трех частях Норвегии

II. 1, 8-9

Итак, прибрежную зону можно назвать Декаполисом3, так как она знаменита своими десятью городами; в ней 4 округа, содержащих 22 провинции.

[…] Четвертый округ – Халогия4, жители которой живут преимущественно вместе с финнами5 и между собой часто торгуют. Этот округ является северным пределом Норвегии около местности Вэгестав, которая отделяет Бьярмонию от нее6.

О происхождении конунгов

IX. 28-29

Его сын Ингвар7, прозванный Седовласым8, был убит в походе на каком-то острове Балтийского моря9, который местные жители называют Эйцисла10. Он родил Броутонунда11, которого Сигвард, брат его, убил в Химинхейти12; это название местности переводится как «поле неба».

XVI. 1-3

После же смерти сыновей Гуннильды некий Хакон13, прозванный из-за безмерной жестокости своей Негодяем, изгнав всех мелких конунгов и погубив всех платящих дань свеонам, захватил власть над всей Норвегией, будучи по-прежнему ярлом, и предпочел называться ярлом, а не конунгом, как и его предки; ведь он имел отцом Сиварда, а матерью Берглиоту, дочь Тора Молчаливого, из знаменитейшего рода ярлов (Мера) и Халогаланда. Будучи сильным в битвах, но усердно предаваясь идолопоклонству, он, воюя со многими соседними странами, широко раздвинул пределы своей власти.

XVII. 1-14

Но когда он узнал, что на Оркадах14 родился мальчик сирота15, он тут же стал плести против него козни, подозревая, что тот лишит его государства. Мать же [мальчика], хотя горячо любила своего единственного сына, когда узнала про враждебные планы ярла, вероятно, по божьей провидческой милости, рассталась с ним и отдала некоему Торольфу, по прозванию Вшивобородый, чтобы тот доставил своего воспитанника в Светию. Тот его принял для воспитания со всей тщательностью и, взяв его на руки, пересек земли Трондемии, подвергаясь величайшим опасностям. После этого он приехал в Светию, где пробыл некоторое время, и оттуда направился в Русцию, но [по пути] отклонился в Эйстрию16. Наконец, когда он проплывал под парусами около Эйсислы17, на них напали пираты и частично разграбили, частично убили. Среди них лишился головы и воспитатель мальчика, сам же мальчик Олав был продан в рабство эйстриям18. Оттуда Олава выкупает какой-то его родич, который в это время как раз был послан туда королем Русции для сбора дани. С ним мальчик несколько лет тайно провел в Русции19.

Когда ему исполнилось около 12 лет, он посреди торга в Хольмгардии мужественно отомстил за своего воспитателя, и небывалая месть едва достигшего двенадцати лет мальчика тотчас же дошла до слуха короля; и поэтому его представляют королю, который его в конце концов усыновляет20. Войдя в юношеский возраст, он занялся пиратством, оплывая балтийские берега и наводя ужас на всех населяющих эти местности. Вследствие чего этот великолепный разбойник по незнанию своему отошел от Бога. Его флот усиливался за счет норвегов и данов, гаутонов и склавов, которые с ним часто имели зимние квартиры в городе Йомне, самом укрепленном городе Склавии. Оттуда он направился во Фризию, потом поехал во Фландрию, затем поспешил в Англию; разорив их, он совершил чудеса в Скотии, никого не щадя в Хибернии21.

XVIII. 1–7, 29-32

В это время Олав, сын Харальда Гренландца, обретает известность в Русции. Поскольку он был лишен собственных владений, он был вынужден заниматься пиратством. В том городе, который мы называем Хольмгардией, он обычно зимовал вместе со своим многочисленным флотом; в летнее же время он беспрестанно совершал разбойные нападения на все местные племена, расположенные вокруг Балтийского моря. Также и остров Эйсислу – весьма обширный и густонаселенный – он совершенно опустошил; да и два другие [острова], равные этому по количеству населения и величине, а именно готов и эйнов, он до того поработил, что их жители платили ему огромную дань во все время, что он провел в Русции. Также и в стране куров он, нанеся им немало поражений, устроил себе великолепный триумф. [После этого Олав стал собираться на родину.]22

[Канут снова нарушал всякие договоры.] Тогда Олав Норвежский заочно посватался к сестре Олава Свеонского по имени Маргарета, к которой он давно относился с глубокой любовью и не без взаимности, но получил отказ, так как против ее воли, но по настоянию брата, ее взял в жены король Ярецлаф из Русции. Это событие могло бы послужить толчком к сильным раздорам и ссорам между этими тремя благороднейшими правителями, если бы хитроумная сестра Маргареты по совету своего воспитателя весьма ловко не возобновила разорванные брачные узы первого сватовства; и вот Олав берет ее в жены и производит от нее на свет <лакуна>23…

 

Комментарий

1. Ледяной остров – Исландия.

2. Виридены – гренландцы.

3. Декаполис – Десятиградье.

4. Халогия – Холугаланн.

5. Финны – жители Финнмарка.

6. Т. е. от Норвегии.

7. Ингвар – сын Эустейна (Eustein) по «Истории Норвегии», или Эйстейна (Eysteinn Aðilsson) по «Саге об Инглингах».

8. См. комм. 61 к «Саге об Инглингах».

9. Балтийское море, в отличие от исландских текстов, названо традиционным именем mare Balticum (ср. комм. 63 к «Саге об Инглингах» и Этногеографический справочник).

10. Ср. комм. 60 к «Саге об Инглингах»; см. также Этногеографический справочник – Эйсюсла.

11. Броутонунд – сканд. Braut-Ǫnundr – Энунд-Дорога. О нем и о его прозвище см. в гл. 33 «Саги об Инглингах».

12. См. комм. 72 к «Саге об Инглингах».

13. Ярл Хакон Сигурдарсон (Могучий).

14. Оркады – Оркнейские острова.

15. Т. е. Олав Трюггвасон. Итак, из этого текста следует, что Олав родился после смерти своего отца, конунга Трюггви (то же – в «Саге об Олаве Трюггвасоне» по «Кругу земному»). «История Норвегии» – единственный источник, называющий местом рождения Олава Оркнейские острова (во всех остальных текстах это – Норвегия). К. Фелпстед (Phelpstead 2001. P. 96) полагает, что Олав здесь совершенно очевидно сопоставляется с младенцем Иисусом (еще более ярко – у монаха Одда), а ярл Хакон – с Иродом (Матф 2: 1-18). Л. Б. Мортенсен (Mortensen 2003. P. 144) соглашается, что сюжеты схожи, но не находит в тексте «Истории Норвегии» каких-либо заимствований из соответствующего места «Евангелия от Матфея».

16. Примечательна ремарка о том, что Торольв по пути из Швеции в Русцию отклонился в Эйстрию. Она указывает на существование различных путей, ведущих на восток через Балтийское море, – в Восточную Прибалтику и на Русь.

17. См. Этногеографический справочник – Эйсюсла.

18. О пленении юного Олава по пути на Русь см. комментарий к мотиву 2 «Саги об Олаве Трюггвасоне».

19. См. комментарий к мотиву 3 «Саги об Олаве Трюггвасоне».

20. См. комментарий к мотиву 4 «Саги об Олаве Трюггвасоне».

21. См. комментарий к мотиву 8 «Саги об Олаве Трюггвасоне».

22. См. комментарий к мотиву 1 «Саги об Олаве Святом».

23. Свидетельство «Истории Норвегии» о скандинавском браке Ярослава Мудрого разительно отличается от данных других древнескандинавских источников (см. комментарий к мотиву 7.2 «Саги об Олаве Святом»). В целом ситуация изложена верно: Олав Норвежский сватается заочно к родственнице Олава Шведского и получает отказ, поскольку по настоянию Олава Шведского она отдана за «Ярецлафа из Русции». Автор хроники справедливо замечает, что «это событие могло бы послужить толчком к сильным раздорам и ссорам между этими тремя благороднейшими правителями», но ничего подобного не случилось, так как сестра жены Ярослава стала женой Олава Норвежского. Однако невеста (а затем жена) Ярослава названа здесь совсем другим именем – «Маргарета», и более того, она представлена не как дочь, а как сестра Олава Шведского. При всей уникальности (и кажущейся неточности) данного известия, в нем можно видеть отголосок информации, содержащейся в 39-й схолии к «Деяниям архиепископов Гамбургской церкви» Адама Бременского, а именно, что «Кнут отдал свою сестру Эстред (она же – Маргарет. – Т. Д.) замуж за сына короля Руссии (Ruzzia)» (Adam. Lib. II. Cap. LIV; анализ схолии см.: Назаренко 1991). Эстрид-Маргарет, дочь Свена Вилобородого, была сестрой Кнута Могучего. «История Норвегии» же называет ее сестрой Олава, но не Кнута, однако дело в том, что Кнут и Олав Шведский были mágir – родичами через сложную цепочку браков: Кнут рожден от брака Гуннхильд и Свена (Свейна) Вилобородого; Астрид (Эстрид-Маргарет) – от брака Свена и Сигрид Гордой, а Олав – от брака Сигрид и Эйрика Победоносного (об институте родства через брак mágsemð см.: Джаксон 2001 г; Джаксон 20036; Джаксон 2004).

Таким образом, возможно, что рассказ о скандинавском браке Ярослава Мудрого контаминирован в «Истории Норвегии» с известием о русском браке Маргарет, дочери Свена Вилобородого (по вполне обоснованному мнению А. В. Назаренко, это был кратковременный брак с сыном Ярослава Мудрого Ильей; см.: Назаренко 1991, Назаренко 2001. С. 496; ср. указание Ф. Б. Успенского, что еще Г. Сторм и С. Бюгге отметили использование автором «Истории Норвегии» в этой части нескольких источников, и прежде всего труда Адама Бременского. – Storm 1873. S. 363–364; Bugge 1873. S. 28–29; Успенский 2002. С. 60, примеч. 25).

 

Приложение II

Теодорик Монах. «История о древних норвежских королях»

 

Введение

«История о древних норвежских королях» («Historia de antiquitate regum Norwagiensium») – латиноязычная хроника, точнее, краткий обзор истории норвежских конунгов от Харальда Прекрасноволосого (с 858 г.) до смерти Сигурда Крестоносца (в 1130 г.). Автор ее – Теодорик Монах (Theodoricus monachus = Þórir munkr), – скорее всего, норвежец, монах Нидархольмского монастыря, около Тронхейма в Норвегии (ставшего с середины XII в. резиденцией архиепископа и важнейшим культурным центром страны), приверженец политики архиепископа Эйстейна Эрлендссона (Eysteinn Erlendsson, 1161–1188), противника конунга Сверрира. Теодорик учился за границей, вероятнее всего во Франции, в августинском монастыре Сен-Виктор в Париже, где находился и архиепископ Эйстейн. Эйстейну (Augustinus Nidrosiensis archiepiscopus) посвящена «История» Теодорика, а возможно даже, что она написана по его приказу.

Большинство исследователей полагает, что «История о древних норвежских королях» записана в 1177–1180 гг. Ее письменный источник, о чем говорит сам Теодорик, – не дошедший до нас «*Catalogus regum Norwagiensium» (видимо, норвежского происхождения). Кроме того, из заявлений Теодорика можно понять, что он знал и другое сочинение середины XII в. «*Translatio sancti Olavi». Автор использует устные исландские саги и поэзию скальдов; он проявляет обширные знания античной и средневековой литературы. По поводу связи сочинения Теодорика с трудами Сэмунда и Ари существуют два взаимоисключающих мнения: в целом ряде работ (в частности, С. Эллехёя) утверждается, что сочинения Сэмунда и Ари Теодорику неизвестны; Бьярни Гуднасон вернулся к старому взгляду (А. Иессинга и Финнура Иоунссона), что Теодорик был хорошо знаком с этими работами; Т. М. Андерссон развил мысль Бьярни Гуднасона, утверждая, что все три «кратких норвежских обзора» (Norwegian synoptics, по терминологии Г. Тёрвиль-Питре), а именно «История Норвегии», «История» Теодорика и «Обзор саг о норвежских конунгах», восходят к Сэмунду и Ари. И. Фут, вопреки мнению большинства исследователей, но вслед за Г. Ланге, полагает, что Теодорик использовал «Сагу об Олаве Трюггвасоне» монаха Одда, а не наоборот (см. Главу 5, § 5.2), и, соответственно, датирует латинский оригинал этой последней 1170–1175 гг.

Найденный Я. Киршманом в Любеке ок. 1625 г. пергамен, с которого выполнено издание 1684 г., утерян. Издание, осуществленное в 1880 г. Г. Стормом, основано на издании 1684 г. (К) и трех рукописях XVII в. (А, В, S), представляющих собою списки с тоже не сохранившихся копий исходного пергамена, сделанных Киршманом в процессе подготовки своего издания.

В рассказе о коварных замыслах ярла Хакона против Олава Трюггвасона упоминаются Русь и русский князь Владимир Святославич, на воспитании у которого некоторое время находился О лав. В приводимых далее фрагментах рассказывается о битве Олава Харальдссона против ярла Свейна у Несьяра и последующем бегстве Свейна на Русь; о бегстве самого Олава с сыном Магнусом на Русь к князю Ярославу Мудрому и его жене Ингигерд; о возвращении Олава Харальдссона в Норвегию из Руси, где он провел некоторое время при дворе князя Ярослава Мудрого и где он оставил у князя Ярослава и его жены Ингигерд своего сына Магнуса; о посольстве знатных норвежцев на Русь после смерти Олава за его сыном Магнусом; упоминается о пребывании конунга Харальда Сигурдарсона на Руси.

Издания

Theodrici monachi Historia de antiquitate regum Norwagiensium // Monumenta his-torica Norvegiæ. Latinske kildeskrifter til Norges historie i middelalderen / G. Storm. Kristiania, 1880. P. 1–68 (repr. – Oslo, 1973).

Theodoricus Monachus. Historia de antiquitate regum Norwagiensium. An Account of the Ancient History of the Norwegian Kings / Tr. and annotated by D. and I. McDougall, with an introduction by P. Foote. L., 1998 (Viking Society for Northern Research. Text Series. Vol. XI).

Перевод

Theodoricus Monachus. Historia de antiquitate regum Norwagiensium. An Account of the Ancient History of the Norwegian Kings / Tr. and annotated by D. and I. McDougall, with an introduction by P. Foote. L., 1998 (Viking Society for Northern Research. Text Series. Vol. XI).

Важнейшая литература

Skard 1935; Lehrmann 1937; Johnsen 1939; Hanssen 1945; Hanssen 1949b; Ellehoj 1965;

Bjarni Guðnason 1977; Andersson 1979; Ulset 1983; Andersson 1985; Bagge 1989;

Lange 1989; Cormack 1993; Mortensen 1993; Foote 1998; Mortensen 2000b; Бусыгин

2001а; Karlsen, Vatsend 2003; Mortensen 2006; Bagge 2006; Bagge 2011.

 

Текст

Публикуется по изданию: Theodrici monachi Historia de antiquitate regum Norwagiensium // MHN / G. Storm. Kristiania, 1880. P. 1–68.

Cap. VII. De doLosa ejusdem factione contra OLavum filium Tryggva

Anno vicesimo nono deinde regni sui comperit quod Olavus filius Tryggva esset in Anglia, adolescens bonæ indolis, qui reversus a Rusciæ partibus, ubi nutritus et adjutus a Waldemaro rege fuerat, cum piraticam exerceret in Daciam, egressus de navibus interceptus est ab hostibus, ne ad easdem redire posset. Compulsus igitur hac necessitate divinum invocare auxilium, vovit se christianum fore, si de instanti eriperetur periculo. […] (P.13)

Cap. XV. De reditu beati Olavi de Anglia in Norwagiam

[…] Adveniente vernali tempore profecti sunt ambo in Wic ibique exercitu comparato properant contra Sueinonem. Ille vero impiger occurrit eis consertoque navali proelio in loco, qui dicitur Nesiar, cum Sueino vinceretur, detrectans fugam disposuit cum suis occumbere, nisi prohibitus esset et invito illo retracta foret navis ejus a quodam suo principe et genero, qui sororem ejus in matrimonio duxerat Berghliot nomine, Einar thambaskelme viro strenuissimo. Hic consuluit ei fugam et quodammodo compulit, ut in Rusciam pergeret, ubi et diem obiit. (P. 28)

Cap. XVI. De fuga beati Olavi in Rusciam

[…] Postea rex, comperto Kanutum regem adesse cum innumerabili exercitu (nam mille ducentarum navium fertur classis ejus fuisse), cernensque se imparem congressioni, relictis navibus abiit ad generum suum Olavum regem Svethiæ. Inde profectus est1 in Rusciam2 ad Iaritzlavum3 regem, qui duxerat Ingigerthi, quam ipse ut paulo ante dixi desponsaverat et habere nequiverat. Moratus est ibi anno uno honorifice et officiosissime a rege Jaritzlavo4 susceptus, cujus etiam tutelæ commisit filium suum Magnum, puerum quinque annorum, quem ex concubina susceperat. […]

1. В издании Г. Сторма – ошибочно ist.

2. AKS – Russiam.

3. ABK – Wirtzlauum, S – Wirchlaum.

4. ABK – Wirtzlauo, S – Wicklao.

(P. 28–31)

Cap. XVIII. Ouod beatus Olavus repatriaverit et de corporum humanorum diminution

Kanutus ergo rex Angliae ut cognovit interitum Haconar nepotis sui, ilico misit Sueinonem filium suum ad gubernandum regnum Norwagiae simulque resistendum Olavo, si in patriam redire disponeret. […]

Olavus itaque ut fertur admonitus in somnis redire eum oportere in Norwagiam, vale faciens Iaritzlavo  et Ingigerthi relictoque ibi filio suo Magno reversus est ad generum suum Olavum regem in Swethiam ibique anno illo moratus est. Adveniente itaque vernali tempore congregavit  exercitum auxilio generi sui, qui magna ex parte erat paganorum, duxitque eum per superiora in Norwagiam. […]

1. AK – Wirtzlauo, S – Wircklavo.

2. K – congregant.

(P. 34–35)

Cap. XXI. De Magno filio beati Olavi

Post hæc vero vix triennio peracto Norwagienses sera poenitentia ducti scelere, quod commiserant in beatum Olavum, simulque non ferentes tyrannidem Alfivæ matris Sueinonis decreverunt mittendum pro Magno filio beati Olavi tunc puero decenni, cupientes saltem filio restituere, quod patri crudeliter abstulerant. Elegerunt ad id negotium quatuor viros, Ragnwaldum comitem, quem superius diximus amicissimum beato Olavo, Einar thambaskelme, Suein bryggyofot et Kalfum filium Arna, qui in beatum Olavum graves pridem exercuerat inimicitias, sed tunc poenitentia ductus modis omnibus nitebatur filium ejus in regnum restituere. Qui cum venissent in Rusciam1 ad Jaritzlavum2 et Ingigerthi, ubi nutriebatur puer, consilium suum innotuerunt regi nec non et totius Norwagiae. Abnegat regina Ingigerthr3 affirmans nullo modo mittendum puerum, nisi jurejurando promitterent eum in regem sublimandum; valde enim dilexerat beatum Olavum ideoque officiosissime filium ejus nutriverat. Illi vero, supra quam ab eis poscebatur, promittentes omnia solvuntur abire; reversi itaque in Norwagiam cum magno gaudio suscepti sunt a tota patria statimque cum favore totius populi puer Magnus in regem sublimatus est.

1. KS – Russiam.

2. AK – Wirtzlauum, S – Wircklavum.

3. AKS – Ingigerthi.

(P. 44–45)

Cap. XXVIII. Ouod idem Haraldus expeditionem in Angliam ducens in bello victus occubuit

[…] Iste Haraldus in adolescentia sua multa strenue gesserat, subvertendo plurimas civitates paganorum magnasque pecunias auferendo in Ruscia1, in Æthiopia, quam nos materna lingua Blaland vocamus; inde Hierosolymam profectus est, ubique famosus et victoriosus. Postea peragrata Sicilia magnaque pecunia ab id locorum extorta venit Constantinopolin ibique apud imperatorem accusatus, inflicta eidem imperatori satis probrosa ignominia, inopinabili fuga elapsus est.

1. S – Russia.

 

Перевод

(Перевод выполнен А. В. Подосиновым)

Глава VII. О его же1 коварном деянии против Олава, сына Трюггви

На двадцать девятом году своего царствования он2 узнал, что в Англии находился Олав, сын Трюггви, что это юноша с хорошими задатками, что он вернулся из пределов Русции, где его воспитал и помогал ему король Вальдемар, и что когда он пиратствовал в Дации, то, сойдя с кораблей, был пленен врагами, чтобы воспрепятствовать его возвращению на корабли. И вот, будучи вынужден обстоятельствами прибегнуть к божественной помощи, он дал обет, что станет христианином, если избежит нависшей над ним опасности3. […]

Глава XV. О возвращении блаженного Олава из Англии в Норвегию

[По возвращении из Англии Олав захватил в плен ярла Хакона. Дядя последнего, Свейнон, собрал против Олава войско. Олав провел зиму во «внутренней провинции», в доме своего отчима Сиварда и матери Асты.] С наступлением весны они оба4 отправились в Вик и, собрав там войско, поспешили против Свейнона. Тот же стремительно бросился им навстречу, и в месте, которое называется Несьяр, произошло морское сражение. Когда Свейнон уже терпел поражение, он, отказавшись от бегства, решил сложить голову вместе со своими воинами, но ему помешал в этом, против его желания отогнав его корабль, один из его князей – его зять, женившийся на его сестре по имени Бергльот, Эйнар Брюхотряс, муж весьма решительный. Он-то и посоветовал ему бежать и в некотором роде вынудил его отправиться в Русцию, где тот и скончался5.

Глава XVI. О бегстве блаженного Олава в Русцию

[Король Олав всячески содействовал упрочению христианства; король же Дании и Англии Канут, «человек жадный до чужого», стал подкупать вождей в Норвегии, и произошла битва при Тунге.] После этого король [Олав], узнав о том, что король Канут пришел с неисчислимым войском (ведь говорят, что у него был флот в 1200 кораблей), и решив, что силы для схватки неравны, покинул корабли и удалился к своему тестю Олаву – королю Светии6. Оттуда он отправился в Русцию7 к королю Ярицлаву, который женился на Ингигерте, к которой, как я уже раньше сказал, сам [Олав] сватался, но не смог взять в жены8. Там он пробыл один год, будучи с почетом и весьма любезно принят королем Ярицлавом9, попечению коего он даже вручил своего сына Магнуса, мальчика 5 лет, которого он прижил от наложницы10. [Следует рассказ о том, что делал Канут в Норвегии и в Англии.]

Глава XVIII

О том, как блаженный Олав вернулся на родину, и об уменьшении человеческого роста

Когда же король Англии Канут узнал о гибели Хакона, своего племянника, он немедленно послал своего сына Свейнона править королевством Норвагии и в то же время противодействовать Олаву, если тот решит вернуться на родину…

Олаву же, как рассказывают, во сне было возвещено, что ему следует отправиться назад в Норвагию; попрощавшись с Ярицлавом и Ингигертой и оставив там своего сына Магнуса11, он вернулся в Светию к своему тестю королю Олаву и там провел этот год. При приближении же весны он при помощи своего тестя собрал войско, которое состояло по большей части из язычников, и повел его через внутренние районы [Светии] в Норвагию. [Далее описываются действия Олава в Норвегии.]

Глава XXI

О Магнусе, сыне блаженного Олава

После этого, по прошествии почти трех лет12, норвежцы, движимые поздним раскаянием за преступление, которое они совершили по отношению к блаженному Олаву, и в то же время не снеся тирании Альфивы, матери Свейнона, постановили послать за Магнусом, сыном блаженного Олава, который был тогда отроком десяти лет13; они желали хотя бы сыну вернуть то, чего жестоко лишили отца. Они избрали для этого предприятия четырех мужей14: ярла Рагнвальда, который, как мы выше сказали, был в тесной дружбе с блаженным Олавом, Эйнара Брюхотряса, Свейна Быка и Кальфа, сына Арни, который ранее питал весьма недружественные чувства по отношению к блаженному Олаву, теперь же, движимый раскаянием, прилагал все усилия, чтобы восстановить в царствовании его сына. Когда те пришли в Русцию к Ярицлаву и Ингигерте, у которых воспитывался отрок, они сообщили королю о решении, которое приняли они сами и вся Норвагия. Королева Ингигерта стала отказывать им, утверждая, что вовсе не отпустит мальчика, если они клятвенно не пообещают, что он будет провозглашен королем15; ведь она очень любила блаженного Олава16 и потому весьма ревностно следила за воспитанием его сына. Те же, пообещав всё и даже больше того, что от них требовалось, получают разрешение уехать17; и вот, вернувшись в Норвагию, они были с великой радостью приняты всеми на родине, и тут же отрок Магнус был при одобрении всего народа возведен на престол.

Глава XXVIII

О том, как тот же Харальд, предводительствуя в походе на Англию, погиб, побежденный в битве

[Рассказывается о правлении Харальда, брата блаженного Олава, и о его походе в Англию.] Этот Харальд в своей юности был весьма предприимчив и энергичен; сначала он завоевал множество языческих государств и много денег собрал в Русции18 и Эфиопии, которую мы на нашем языке называем Блаландом19; оттуда он отправился в Иерусалим, и повсюду он был знаменит своими победами. Позже, пройдя по всей Сицилии и награбив в этих местах много денег, он прибыл в Константинополь20. Там он был обвинен императором за то, что нанес этому императору весьма позорное оскорбление, но спасся быстрым бегством.

 

Комментарий

1. Речь идет о ярле Хаконе Сигурдарсоне (975–994).

2. Ярл Хакон.

3. См. комментарий к мотиву 13 «Саги об Олаве Трюггвасоне» (Глава 5).

4. Вероятно, Теодорик имеет в виду Олава и его отчима. Ср. у Снорри в «Круге земном»: «Конунг Сигурд Свинья, его отчим, пришел к нему с большой дружиной» (КЗ. С. 190).

5. См. о походе ярла Свейна по Восточному пути комментарий к мотиву 3 «Саги об Олаве Святом» (Глава 6).

6. Олав Харальдссон был женат на дочери Олава Шётконунга Астрид, и потому конунг свеев приходился ему тестем. См. Главу 6, мотив 7.2 и, в частности, комм. {i}.

7. О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1.

8. О том, что Ярослав Мудрый был женат на шведской принцессе Ингигерд, к которой до него сватался Олав Харальдссон, см. Главу 6, мотив 7.2.

9. О жизни Олава Харальдссона на Руси см. Главу 6, мотив 10.2.

10. Об отъезде Олава с Руси см. Главу 6, мотив 12.4.

11. О пребывании Магнуса на Руси при дворе князя Ярослава Мудрого см. Главу 7.

12. По прошествии почти трех лет. – У Теодорика, как можно понять из этой фразы, речь идет о весне 1033 г., поскольку Олав Харальдссон погиб летом 1030 г.

13. Который был тогда отроком десяти лет. – По Теодорику получается, что Магнус родился в 1023 г. Большая часть источников, впрочем, как и большая часть исландских анналов, датирует его рождение 1024 г. Указанный здесь возраст совпадает с ремаркой «Обзора саг о норвежских конунгах», что «ему было почти одиннадцать лет, когда он пришел в страну», т. е. в Норвегию (см. комм. 16 к Главе 7, § 7.1), и с начальной строфой «Драпы о Магнусе» Арнора Скальда Ярлов: «Щедрому хёвдингу не сравнялось и одиннадцати лет, когда он… снарядил великолепный боевой корабль из Гардов» (см.: Главу 7, §§ 7.2, 7.3 и 7.4).

14. Избрали для этого предприятия четырех мужей. – Состав посольства и даже порядок перечисления имен совпадают с «Обзором саг о норвежских конунгах» (см. о них комм. 8-11 к Главе 7, § 7.1).

15. Ср. комм. 51 к Главе 7, § 7.2 о «клятве двенадцати».

16. О взаимоотношениях Ингигерд, жены Ярослава Мудрого, и Олава Харальдссона см. комм. 70 к мотиву 8 в Главе 6.

17. Получают разрешение уехать. – См. о «мире» для проезда комм. 38 к Главе 7, § 7.2.

18. О пребывании Харальда Сигурдарсона на Руси см. Главу 8, мотивы 1, 2 и 9. О его богатстве см. Главу 8, мотивы 5 и 7.

19. См. Главу 8, мотив 5.1.

20. О службе Харальда в Константинополе см. Главу 8, мотивы 4 и 6.

 

Приложение III

«Сага о Скьёльдунгах»

 

Введение

«Сага о Скьёльдунгах» («Skjgldunga saga») представляла собой историю легендарных датских конунгов от основателя династии, носящей его имя, – Скьёльда, сына Одина, – до Горма Старого (ум. ок. 940 г.). Сага занимает тем самым пограничное положение между королевскими сагами в широком значении этого термина (по содержанию) и сагами о древних временах (по хронологии описываемых событий).

Оригинальный текст «Саги о Скьёльдунгах» не сохранился, но авторы саг и историки XIII–XVI вв. использовали ее в качестве источника, что позволяет реконструировать эту сагу. Во-первых, имеется ее латинское переложение в «Rerum Danicarum fragmenta» Арнгрима Йонссона (ок. 1568–1648 гг.), который, как показал Бьярни Гуднасон, близко следовал своему источнику. Исландский текст, носящий условное название «Sggubrot af fomkonungum» («Фрагмент о древних конунгах»), считается частью саги, но, вероятно, ее более поздней (конец XIII в.) и развернутой версии. Снорри опирался на «Сагу о Скьёльдунгах» в своей «Эдде», а в 29-й главе «Саги об Инглингах» содержится непосредственная ссылка на нее: «В саге о Скьёльдунгах подробно рассказывается об этой битве [на льду озера Венир], а также о походе Хрольва Жердинки в Уппсалу к Адильсу» (КЗ. С. 27). Следы «Саги о Скьёльдунгах» обнаруживаются также в «Ad catalogum regum Sveciæ annotanda», «Upphaf allra frásagna» того же Арнгрима Йонссона, в «Большой саге об Олаве Трюггвасоне», в «Саге о Йомсвикигах» и еще в двух-трех сочинениях.

Время создания «Эдды» Снорри Стурлусона выступает в качестве terminus ante quem для датировки «Саги о Скьёльдунгах». Очевидно, что она была записана не позднее 1220 г. (предположительно – в 1180–1200 гг.). Автор ее не известен. В качестве источника автор саги использовал, в первую очередь, устную традицию, но также и такие сочинения, как скальдическая поэма «Древние речи Бьярки» («Bjarkamál») и эддическая «Песнь о Риге» («Rígsþula»).

Наряду с этим он мог знать и письменные тексты, такие как «*Родовой перечень Скьёльдунгов» («*Langfeðgatal Skjöldunga»), вероятно, составленный Сэмундом Мудрым (ум. в 1133 г.), и «*Родословная датских конунгов» («*Ævi Danakonunga») Ари Мудрого (1067/68-1148). Исследователи полагают, что автор был знаком с целым рядом иностранных сочинений и среди них с «Историей бриттов» Гальфрида Монмутского (1140-е гг.), которая могла быть источником его вдохновения, но не ясно, была ли реальным источником.

В латинском тексте Арнгрима Ионссона излагается эвгемеристическая легенда о заселении Скандинавии, в контексте которой упоминается Свитьод Великая, или Холодная.

Издания

Skjoldunga saga i Arngrim Jonssons udtog / A. Olrik // Aarboger. 1894. R. II. B. 9. S.

104-138.

Arngrímur Jónsson. Rerum Danicarum Fragmenta // Amgrimi Jonae Opera Latine Conscripta. Vol. 1–4 / Jakob Benediktsson (BiblAM. 1950–1957. Vol. 9-12). 1950. Vol. 1.

P.331–456.

Skjgldunga saga // Danakonunga sqgur / Bjarni Guðnason (ÍF. B. XXXV). 1982.

Bis. 3-38.

Перевод

Skjoldungernes Saga/K. Friis-Jensen, C. Lund. Copenhagen, 1984.

Важнейшая литература

Olrik 1894; Heusler 1908; Boer 1922; Einar 01. Sveinsson 1937; Jakob Benediktsson

1957-59; Bjarni Guðnason 1963; Ellehoj 1965; Schier 1970. S. 29–30; Simek, Hermann

Pálsson 1987. S. 322–323, 327; Lund 1984; Jónas Kristjánsson 1992; Wolf К. 1993;

Faulkes 2005; Wierzbinski 2009.

 

Текст

Публикуется по изданию: Skjpldunga saga // Danakonunga spgur / Bjarni Guðnason

Cap. I

Rerum Danicarum historiam Norvegorum commentarii, non a Dan, ut Saxo Grammaticus, sed a Scioldo qvodam Odini (qvem vulgo Othinum) filio ordiuntur. Tradunt enim Odinum illum ex Asia aventantem, magis septentrionalis Evropæ (Saxoniæ, Daniæ, Sveciæ), domitis incolis, adeptum esse imperium Daniamqve (qvæ tum tamen eo nomine caruerit) Scioldo, Sveciam Ingoni filiis assignasse. Atqve inde a Scioldo, qvos hodie Danos, olim Skiolldunga fuisse appellatos, ut et Svecos ab Ingone Inglinga. Ipsi autem Sveciæ (sic specialius dictæ) de nomine earum regionum nomen inditum, unde Odinus cum suis primum emigravit. Huilche ssom ligger norden for palude Moeotide, og de gammel Norshe kallede Suthiod hin Store eller Kolde. […] (Bls. 4)

 

Перевод

(Перевод выполнен А. В. Подосиновым)

Глава I

Норвежские «комментарии»1 историю Дании начинают не с Дана, как Саксон Грамматик2, а с некоего Скьёльда3, сына Одина (обычно его называют Отином). Сообщается, что этот Один, придя из Азии и подчинив местных жителей, стал властвовать над самой северной частью Европы4 (Саксонией, Данией, Свецией5). При этом он отдал Данию (которая тогда еще не имела этого имени) своему сыну Скьёльду, а Свецию – сыну Ингону. И отсюда те, которые сейчас называются данами, назывались когда-то от Скьёльда Скьёльдунгами, так же как и свеци от Ингона Инглингами6. Самой же Свеции (именно так она называется) имя дано от имени тех областей, откуда Один со своими впервые вышел7. Тех, что лежат к северу от Меотийского болота8 и которые древние скандинавы называли Свитьод Великой, или Холодной9. […]

Комментарий

1. Под «норвежскими «комментариями»», вероятно, имеются в виду труды Ари и Сэмунда по датской истории, известные автору «Саги о Скьёльдунгах».

2. Саксон Грамматик (ок. 1150 – ок. 1220 гг.) – датский хронист, автор 16-томного труда «Gesta Danorum» («Деяния данов»), рисующего историю Дании от мифического предка датчан Дана до 1186 г.

3. См.: Wierzbinski 2009.

4. Перед нами один из вариантов легенды о заселении Скандинавии выходцами из Азии – языческими богами во главе с предводителем асов Одином. Ср. гл. 1, 2 и 5 «Саги об Инглингах» и комментарии к ним. Автор «Саги о Скьёльдунгах» вовсе не упоминает о тюрках или Асаланде / Асгарде, а скандинавской прародине шведских богов дает наименование Свитьод Великая, или Холодная. В. Бэтке полагает, что ««Сага о Скьёльдунгах» связывает Великую Свитьод с Великой Скифией» (Baetke 1973a. S. 218). Действительно, на это указывает как минимум ее помещение «к северу от Азовского моря». Утверждение О. Прицака (Pritsak 1981. P. 267268), что Холодная Свитьод впервые зафиксирована в строфе скальда Эйлива Годрунарсона (конец X в.), строится на ошибке перевода.

5. Svecia – Швеция. Похоже, что автор этой версии «Саги о Скьёльдунгах» не увидел генетической связи между Швецией и Свитьод Великой, или Холодной, оригинального текста, а потому первую дал в латинском варианте как Svecia, вторую же передал в приближении к древнеисландскому – Su[i]thiod hin store eller kalde. Можно все же смело утверждать, что и в первом случае в исландском тексте использовался топоним Svíþjóð.

6. По «Саге о Скьёльдунгах», Ингон – сын Одина, и именно от его имени производится здесь имя шведской династии – Инглинги. Иначе объясняет его Снорри Стурлусон в «Саге об Инглингах». Третьим правителем, согласно Снорри, после Одина и Ньёрда, был бог Фрейр: «Его почитали больше, чем других богов, потому что при нем народ стал богаче, чем был раньше, благодаря миру и урожайным годам. […] Фрейра звали также Ингви. Имя Ингви долго считалось в его роде почетным званием, и его родичи стали потом называться Инглингами» (КЗ. С. 16).

7. Далее в латинский текст Арнгрима Йонссона вплетается фраза на датском, включающая в себя два топонима, совершенно очевидно восходящих к латинской и древнеисландской традициям, соответственно. По замечанию М. И. Стеблин-Каменского, с XVI в., когда начала складываться датская нация, датский язык стал вытеснять латынь; в XVII в. «нередко в письменном языке латынь и датский язык беспорядочно чередовались» (Стеблин-Каменский 1953. С. 60). Именно с таким явлением мы и имеем дело в данном фрагменте.

8. Меотийское болото – традиционное в античной литературе обозначение Азовского моря.

9. Свитьод Великая в «Саге о Скьёльдунгах» – это Svíþjóð hin stóra, а в «Саге об Инглингах» – Svíþjóð hin mikla. Расхождение в семантике синонимичных прилагательных stórr и mikill («большой, великий»), а именно большая метафористичность прилагательного stórr (IED. P. 427, 596), характеризует различие в отношении авторов названных саг к Великой Свитьод. Так, автор «Саги о Скьёльдунгах» видел «величие» азиатской Свитьод в том, что она является прародиной скандинавских богов. Снорри Стурлусон, стремившийся рационализировать миф, из «великой, значительной» сделал Великую Свитьод «великой, огромной». Это наблюдение, как кажется, подтверждается текстом первой главы «Саги об Инглингах», содержащим описание Великой Свитьод.

 

Приложение IV

«Страсти и чудеса Святого Олава»

 

Введение

По мере становления культа ев. Олава, возникали не только литургические тексты, но также житие (vita) святого и собрание его чудес (miracula). Латиноязычное сочинение, включающее в себя и житие, и чудеса ев. Олава и известное под названием «Passio et Miracula Beati Olaui» («Страсти и чудеса Святого Олава») по публикации Ф. Меткалфа 1881 г., сохранилось в пергаменной рукописи ок. 1200 г. (Оксфорд, Corpus Christi College, MS 209, fols 57r-90r). По мнению исследователей, этот вариант обзора жизни, смерти и чудес ев. Олава принадлежит нидаросскому архиепископу Эйстейну Эрлендссону (Eysteinn Erlendsson, 1161–1188), работавшему над сочинением в 1170-х или 1180-х гг. (возможно, во время своей английской ссылки в 1179–1182 гг.).

Как показывают новейшие исследования, серьезным историографическим заблуждением является утверждение, что латинский текст жития ев. Олава дошел до нас в двух редакциях – старшей (краткой) и младшей (пространной), что краткая редакция, во многом параллельная норвежскому варианту, входящему в «Древненорвежскую книгу проповедей», якобы издана в 1880 г. Г. Стормом под названием «Acta sancti Olavi», а пространная сохранилась только в одной рукописи (ССС 209), найденной и опубликованной Ф. Меткалфом. Во-первых, то, что издано Г. Стормом, есть не издание источника, а его реконструкция. Так что издан текст на сегодняшний день только по одной рукописи. Во-вторых, известно девять рукописей этого памятника, созданных с конца XII по начало XVI в. в Норвегии, Швеции, Англии, Германии, Фландрии. При этом можно говорить о двух редакциях «Passio Olavi» – пространной (А) и краткой (В), – но различие между ними заключается не только в объеме жития ев. Олава, но и в составе и организации собрания чудес. Все девять рукописей имеют различное соотношение краткой и пространной редакций жития, вводных и заключительных слов и набора чудес. Более того, целый ряд данных заставляет думать, что житийная часть и собрание чудес существовали независимо. Отсюда делается вывод, что архиепископу Эйстейну и его окружению принадлежит лишь (известная по публикации 1881 г.) версия рукописи ССС 209. Она включает в себя пространный текст жития и наиболее полное собрание чудес ев. Олава, а именно – сорок девять.

Четыре фрагмента, приводимые ниже, содержат сведения о бегстве Олава Харальдссона на Русь, о приеме, оказанном ему при дворе Ярослава Мудрого, и о его возвращении на родину, а также описывают два чуда, явленных ев. Олавом в Хольмгардере (Новгороде).

Издание

Passio et Miracula Beati Olaui / Ed. from a twelfth-century manuscript in the library of Corpus Christi College, Oxford, with an introduction and notes by F. Metcalfe. Oxford, 1881.

Основные переводы

Английский:

A History of Norway and The Passion and Miracles of the Blessed Óláfr / Trans, by

D. Kunin, ed. by C. Phelpstead. L., 2001.

Норвежский:

Passio Olavi. Lidingssoga og undergjemingane at den heilage Olav / E. Skard. Oslo, 1930.

Важнейшая литература

Gjerlow 1967; Heinrichs 1993; Knirk 1993a; Cormack 2000; Iversen 2000; Phelpstead 2001; Mortensen 2002; Mortensen, Mundal 2003; Garipzanov 2010; Jackson 2010; Jirousková 2010; Mortensen 2010. См. также Введение к Главе 6.

 

Текст

Публикуется по изданию: Passio et Miracula Beati Olaui / F. Metcalfe. Oxford, 1881.

1.

[…] Set e conuerso perpessus est ab eis tribulaciones multas et malas, donec illorum multitudini resistere non ualens secesit in rusciam, oportunum ratus cedere tempori, donec uoluntati sue ac proposito tempus idoneum dominus conferre dignaretur. […] (P. 71–72)

2.

[…] Clarissimus igitur christi martir ingressus russiam, a iarzellauo, eiusdem prouincie rege magnifico, gloriose susceptus, et in honore amplissimo, quamdiu ibi morari uoluit, habitus est. Ubi non paruo tempore demoratus, honestam uite formam, et sue religionis, caritatis, benignitatis, et patiencie celebre monimentum incolis reliquit. Denique decoratus igne persecutionis et exilii, acceptabilis inuentus et idoneus, qui maiora certamina posset sustinere, diuino inspiratus instinctu per suecie fines ad propria remeauit. […] (P. 71–72)

3.

In civitate quadam ruscie, que holmgarder appellator, contigit tale incendium subito euenisse, ut tocius urbis uastatio uideretur imminere. Cuius habitatores nimirum timore resoluti ad quendam latinum sacerdotem, nomine Stephanum, qui in ecclesia sancti olaui ibidem ministrabat, cateruatim confluunt, ut in tanta necessitate experiantur beati martiris merita, et certis probentur indiciis que de ipso, fama referente, didicerant. Sacerdos autem haut segnis eorum fauet uoluntati, ymaginem eius arripit, brachiis suis ignibus opposuit; set nec ignis ulterius transgreditur, et pars relicta ciuitatis ab incendio liberatur. (P. 89)

4.

Waringus quidam in Ruscia seruum emerat, bone indolis iuuenem, set mutum. Qui cum nichil de se ipse profiteri posset, cuius gentis esset ignorabatur. Ars tamen, qua erat instructus, inter waringos eum conuersatum fuisse prodebat: nam arma, quibus illi soli utuntur, fabricare nouerat. Hic, cum diu ex uenditione diuersa probasset dominia, ad mercatorem postmodum deuenit, qui ei pietatis intuitu iugum laxauit seruile. Hic, optata libertate potitus, in ciuitatem deuenit, que holmgarder appellatur, et in domo cuiusdam religiose matrone hospitalitatis gratia susceptus, mansit per dies aliquot. Mulier autem, in beati martiris olaui honore existens sedula, ad singulas horas in eius ecclesia orationibus incumbebat. Nocturni igitur temporis hora uisus est a se uideri beatus martir olauus, precipiens sibi ut prefatum secum puerum ad ecclesiam ducat; quod statim ad matutinales horas properans exequitur. Cumque in ecclesiam simul uenirent, puer, haut diu moratus, sopore resoluitur, et qui, mulieri prius apparens, curandum ad ecclesiam adduci precepit, uultu et habitu probatur postmodum, diuina fauente gratia, curationem puero apparens contulisse. (P. 93–94)

 

Перевод

(Перевод первых трех фрагментов выполнен А. В. Подосиновым; четвертый фрагмент публикуется в переводе (с небольшими изменениями) С. А. Аннинского – 1940. С. 156)

1.

[Олав был прекрасным правителем и христианином, а в ответ часто претерпевал зло.] Но, вследствие обращения [их в христианство], он претерпел от них множество мучений; наконец, будучи не в состоянии противостоять множеству [врагов], он ушел в Русцию1, считая разумным уступить на время, пока Господь не соблаговолит назначить подходящий срок для исполнения его воли и цели. [Бежал он не из страха перед страданием, но чтобы сохранить себя для пользы других, когда в подходящее время сможет принести более обильные плоды и с большей пользой.]

2.

И вот достославнейший мученик Христа прибыл в Русцию и был со славой принят Ярцеллавом, великим королем этой страны, и жил там в большом почете так долго, сколько сам пожелал. Пробыв там немалое время, он оставил [местным] жителям образец достойной жизни и замечательный памятник своей набожности, милости, добродетели и терпения2. Наконец, его, опаленного огнем преследований и изгнания, [провидение] сочло подходящим для свершения гораздо больших подвигов, и, вдохновляемый Божественным внушением, он двинулся через земли Свеции в собственные [пределы]3. [Далее рассказывается о его борьбе за власть в Норвегии.]

3.

В некоем городе Русции, который называется Хольмгардер4, вдруг случился такой пожар, что, казалось, городу угрожает полное уничтожение. Его жители, лишившись от чрезмерного страха самообладания, толпами стекаются к некоему латинскому священнику по имени Стефан, который там же служил в церкви блаженного Олава. Они надеются в такой крайней нужде воспользоваться помощью блаженного мученика и проверить наверняка то, что они узнали о нем по слухам. Священник же, нисколько не медля, идет навстречу их пожеланиям, берет своими руками его образ и выставляет его против огня. И вот, и огонь не распространяется дальше, и прочая часть города освобождается от пожара5.

4.

Некий варинг в Русции купил раба, юношу доброго нрава, но немого. Так как сам о себе он ничего сказать не мог, то оставалось неизвестным, какого он племени. Однако ремесло, которому он был уже обучен, показывало, что он бывал среди варингов, ибо умел выделывать оружие, только ими употребляемое. После того как он, перепродаваемый, долгое время служил разным господам, попал он наконец к некоему купцу, который по благочестивому побуждению снял с него рабское иго. Получив желанную свободу, прибывает он в город, называемый Хольмгардер, и обретает приют на правах гостеприимства в доме некоей благочестивой женщины. Там он оставался несколько дней. Эта женщина, усердно почитавшая блаженного мученика Олава, ежечасно припадала к ногам его с молитвами в его церкви. И вот в ночной час видит, будто, она перед собой блаженного мученика Олава, повелевающего ей привести вышеупомянутого юношу с собой в церковь, что она тотчас, к утреннему часу, и исполняет. Когда же они вместе пришли в церковь, юноша немного спустя впал в сон и, как обнаружилось по лицу и одежде, тот же, кто прежде, явившись женщине, велел привести его для исцеления в церковь, теперь, явившись отроку, Божьей споспешествующей милостью даровал ему исцеление6.

 

Комментарий

1. О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1.

2. О жизни Олава Харальдссона на Руси при дворе Ярослава Мудрого см. Главу 6, мотив 10.2.

3. О возвращении Олава Харальдссона на родину см. Главу 6, мотив 12.4.

4. Хольмгардер (Holmgarder) – латиноязычное обозначение Новгорода, явно восходящее к древнескандинавской форме Hólmgarðr.

5. Чудо № 15, по классификации Л. Жирушковой (Jiroušková 2010). Подробный комментарий к этому чуду см. в Главе 6, мотив 15; о чудесах Олава см также: мотивы 11, 14 и 16 в Главе 6; см.: Jackson 2010.

6. Чудо № 20, по классификации Л. Жирушковой (Jiroušková 2010). Подробный комментарий к этому чуду см. в Главе 6, мотив 16; о чудесах Олава см также: мотивы 11, 14 и 15 в Главе 6; см.: Jackson 2010.

 

Приложение V

«Древненорвежская книга проповедей»

 

Введение

«Древненорвежская книга проповедей» – древнейшая из сохранившихся книг на норвежском языке. Рукопись (AM 619 4°) была написана ок. 1200 г. в Бергене, но некоторые проповеди существовали в записи уже к 1150 г. Книга включает в себя собственно проповеди, но, кроме того, в нее входит полный перевод сочинения древнеанглийского автора Алкуина (VIII в.) «De virtutibus et vitiis» («О пороках и добродетелях»), «Спор между телом и душой», вероятно, основанный на старофранцузской поэме «Un samedi par nuit», и др. В значительной части (на одну треть) «Древненорвежская книга проповедей» совпадает по составу с другим западноскандинавским собранием проповедей – «Древнеисландской книгой проповедей» (Holmperg 15 4°, ок. 1200 г.). Источниками этих двух книг, как установлено исследователями, служили, помимо местной традиции, сочинения Августина (354–430 гг.), Максима Туринского (ок. 400 г.), Фульгенция Руспийского (467–533 гг.), Цезария Арелатского (469/70-542 гг.), Григория I Великого (540–604 гг.), Беды Достопочтенного (673–735 гг.), Амброзия Аутперта (ум. в 784 г.), Пасхазия Ратберта (ок. 790 – ок. 860 гг.) и Гонория Августодунского (ум. в 1152 г.).

«Древненорвежская книга проповедей» также включает в себя краткое житие ев. Олава, восходящее к его жизнеописанию, более старшему, чем версия жития святого, принадлежащая Эйстейну Эрлендссону, и сорок девять чудес ев. Олава.

В приводимых ниже фрагментах говорится о бегстве Олава в Гарды (на Русь) и о двух чудесах ев. Олава, явленных им в Хольмгарде (Новгороде).

Издания

Gammel norsk homiliebog (Codex Arn. Magn. 619 qv.) / C. R. Unger. Christiania, 1862–1864.

Codex AM 619 quarto. Old Norwegian Book of Homilies Containing the Miracles of Saint Olaf and Alcuin's De virtutibus et vitiis / G. T. Flom. Urbana, 1929 (University of Illinois Studies in Language and Literature. Vol. 14, No. 4).

Gamal norsk homiliebok. Cod. AM 619 4° / G. Indrebo. Oslo, 1931. Nytt uendret opptrykk: Oslo, 1966.

Gammelnorsk homiliebog etter AM 619 qv. / T. Knudsen (CCN. Quarto series. Vol. I). 1952.

Основные переводы

Норвежский

Gammelnorsk homiliebok. Oversettelse og kommentar / E. Gunnes, A. Salvesen. Oslo, 1971.

Важнейшая литература

Indrebo 1931; Paasche 1957; Gjerlow 1967; Holm-Olsen 1990; Heinrichs 1993; McDou-gall 1993; Knirk 1993b; Bagge 2001; Mortensen, Mundal 2003; Svanhildur Óskarsdóttir 2005; Jirousková 2010; Haugen, Ommundsen 2010. См. также Введение к Главе 6.

 

Текст

Публикуется по изданию: Gamal norsk homiliebok. Cod. AM 619 4° / G. Indrebo. Oslo, \1931.

In die sancti Olaui Regis et martiris

[…] Ða gengo i mote honum villu-menn ok illzo fullir með anzscotans afle ok mycclum flocce. ok stoc harm þa unndan þvi éle æustr í Garða. ok vildi æigi at þvi sinni illu scipta við lannz-menn sina. […] Nu for harm á hændr konunge noccorom í Garða austr er Ierczellauus hét. ok var með honum marga daga í mykilli s0md. frægr varð harm þar ollu folke af trv sinni. æst ok gozsco er harm hafðe bæðe við guð ok við alia menn. En eptir þat þa vendi harm aptr til lannz ok til rikis sins hit æystraumm Sviðioð. […] (S. 110)

Her segir fra jartæinum hins hælga OLafs konungs

(.xiiii.)

Sva bar at sinn æit í Gærðum æustr at ældr com i caup-bo þann er Holm-garðr hæitir. ok stoð æigi til minna geigs en borgen oil myndi upp ganga. Nu flyiðu aller menn fælmsfullir til clærcs æins ok kenni-mannz þes er Stephán va(r) nemdr. En hann þionaðe þar ínni hælgu Olafs kirkiu ok vildu vist fræista í sva mykilli nauð-syn styrcs ok veldis hins hælga Olafs konungs. ok ræyna sva til sannz sægur annarra manna. Ðegar prestr-enn hoyrði þæirra vild ok b0nar-orð. þa gripr hann i fang ser licneskiu þes góða lavárz ok sætr á-mote ældinum. Siðan þocaðe hvergi ældr-en umm fram þat er hann var þa comen. ok varð sva borget hinum mqsta lut borgar-ennaR. (S. 124)

(.xix.)

Væringr æinn i Garðum austr kæypti ser þræl æinn ungan. Oc var dumbi matte ækci mæla. Oc þo hygginn ok nœfir um marga luti. Nu vissi ængi maðr hværrar ættar er hann var. firir þui at hann fecc ækci i fra sact þo at hann være at spurðr. þess gato þo margir menn at hann minndi norrœn vera. firir þui at hann gerðe vapn þau iamnan ok bio. er væringiar æinir nyta. Nu hafðe sa aumi maðr við sinni vanhæilsu margan drotten kannat. Oc iðulega með verði veret fælldr allt til þess er kaupmaðr æinn læysti hann til (sin). Oc gaf hanum frælsi fírir miscunnar sakir. Siðan for hann i sialfræðe ok kom til borgar þæirrar er Holm-garðr hæítir. Oc væítti hanum hærbirgi копа æin goð. Oc dvaldezk hann þar miok marga daga. En kona su goða sotte iamnan tiðir allar til Olafs konungs Oc dyrkaðe hon þann mikla ok mill-da konung. Með mikilli ast ok trunaðe. Nu um nott æina er hon var i sœmn komin þa syndizk hænni Olafr hínn hælgi ok mællte þat við hana. at sa hinn ungi svæinn skilldi fylgia hænni til otto-songs um morgonenn. Sva gerðe hon sem hann bauð. hafðe hann með ser til tiða i kirkiuna. En þegar er hann var i kirkiuna kominn þa tok hanum at þyngiazt ok lagðezt (niðr ok) somnaðe meðan kæni-menn væittu tiðir. þui næst sa hann þann sama mann i sœmnenom ok geek til hans með slicum klæða-bunaðe ok a-litum i anlete sem kononne hafðe aðr synnzt um nottena. Oc gaf hanum mal ok hæilsu með sinni milldi ok miscunn allzvalldande guð með fulltingi hins hælga Olafs konungs. (S. 128)

 

Перевод

В дни святого Олава, короля и мученика

[Рассказывается о жизни конунга Олава, о его правлении, о законах и вере, которую он насаждал, и о том, как многие при этом становились ему неверны.] Тогда вышли против него сбитые с толку люди, полные злобы, с огромной силой и большим войском. И пустился он тогда, от этих беспорядков, в путь на восток в Гарды, и не хотел при этом не по-доброму расставаться с жителями своей страны. [Бежал он не из страха перед битвой, но чтобы прославить христианство, сохранить жизни близких ему людей и в интересах своей страны.] 1 Вот он отправился к некоему конунгу на восток в Гарды, которого звали Иерцеллав, и был у него долгое время в большом почете. Там он прославился среди всех людей своей верой, любовью и милосердием, с которым он относился и к Богу, и ко всем людям2. А после этого он отправился в свою страну и государство самым восточным путем, через Свитьод. [Далее рассказывается о возвращении Олава в Норвегию, о битве при Стикластадире.] 3

Здесь говорится о чудесах святого конунга Олава

(XIV)

Так случилось, что однажды на востоке в Гардах начался пожар в том торговом городе, который зовется Хольмгард, и не уменьшалась опасность, а город весь мог сгореть. Вот побежали все люди, преисполненные страха, к одному священнику и проповеднику, которого звали Стефан. А он служил там в церкви Святого Олава, и хотели они испробовать в такой большой нужде силу и могущество святого конунга Олава и так испытать правдивость рассказов других людей. И как только священник услышал их желание и слова их молитвы, хватает он в руки образ того доброго господина и обращает его к огню. После этого огонь не пошел никуда дальше [того места], до которого он тогда дошел, и так была спасена большая часть того города4.

(XIX)

Один варяг на востоке в Гардах купил себе одного молодого раба. И был [тот] немой [и] не мог говорить. Однако был разумным и искусным во многих вещах. И не знал ни один человек, какого он рода, потому что он не мог сказать этого, даже если его об этом спрашивали. Все же многие люди говорили, что он, должно быть, норвежец, потому что он изготовлял оружие, как они, и украшал [его], как делали одни варяги. И вот этот несчастный человек со своим слабым здоровьем повидал многих господ. И как постоянно может случиться, все привело к тому, что некий купец освободил его. И дал ему свободу по причине мягкосердечия. Тогда отправился он куда хотел и прибыл в тот город, который зовется Хольмгард. И дала ему приют одна хорошая женщина. И прожил он там много дней. А эта хорошая женщина всегда посещала все службы конунгу Олаву. И почитала она этого великого и милосердного конунга с великой любовью и верой. И вот однажды ночью, когда она заснула, явился ей Олав Святой и так говорил с ней, и сказал, что тот юноша должен последовать за ней на следующий день к заутрене. Она сделала так, как он повелел, и привела его с собой на службу в церковь. И как только он пришел в церковь, стал его клонить сон, и лег он и заснул, пока священники служили службу. Вслед за тем увидел он того самого человека во сне, и подошел [тот] к нему в той же самой одежде и в том же обличье, в котором являлся прошлой ночью той женщине. И дал ему речь и исцеление своей милостью и милосердием всемогущего Бога при помощи святого конунга Олава5.

 

Комментарий

1 О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1.

2 О жизни Олава Харальдссона на Руси при дворе Ярослава Мудрого см. Главу 6, мотив 10.2.

3 О возвращении Олава Харальдссона на родину см. Главу 6, мотив 12.4.

4 Чудо № 15, по классификации Л. Жирушковой (Jirousková 2010). Подробный комментарий к этому чуду см. в Главе 6, мотив 15; о чудесах Олава см также: мотивы 11,14 и 16 в Главе 6; см.: Jackson 2010.

5 Чудо № 20, по классификации Л. Жирушковой (Jirousková 2010). Подробный комментарий к этому чуду см. в Главе 6, мотив 16; о чудесах Олава см также: мотивы 11,14 и 15 в Главе 6; см.: Jackson 2010.

 

Приложение VI

«Сага о Йомсвикингах»

 

Введение

«Сага о Йомсвикингах» («Jómsvíkinga saga») нередко объединяется исследователями в одну группу с «Сагой о фарерцах» и «Сагой об оркнейцах»: их определяют как королевские саги, указывают на их промежуточное положение между королевскими и родовыми сагами и даже выделяют их в особую группу политических саг [605]Berman 1985; Jesch 1991.
. Что касается «Саги о Йомсвикингах», то, как отмечает Сигурдур Нордаль, по духу и изображению она родственна сагам о древних временах [606]Sigurður Nordal 1953. S. 210–211; cp.: Schier 1970. S. 8.
. Сага тематически распадается на две части, первая из которых посвящена датским конунгам (легендарному Гор му и его сыну Харальду), а вторая – викингам, обосновавшимся в X в. в Йомсборге. Здесь рассказывается о столкновениях этих викингов с датскими конунгами и норвежскими ярлами. Первая часть саги, вероятно, в какой-то степени основана на «*Саге об Олаве Трюггвасоне» Гуннлауга Лейвссона и «Саге о Скьёль-дунгах»; для описания битвы в Хёрундарфьорде (994 г.) автор использовал скальдическую поэзию (отдельные скальдические строфы приводятся в тексте саги).

Сага, как принято считать, была написана ок. 1200, но никак не позднее 1230 г. Автор ее неизвестен; высказывалось лишь предположение, что он – исландец. Сага существует в двух редакциях – А (AM 291 4° и сильно отличающиеся от нее Flateyarbók и Holm perg 7 4°) и В (AM 510 4°), а также в латинском переводе Арнгрима Йонссона, сделанном в 1592–1593 гг. с утеряной ныне рукописи. Не исключена вероятность того, что все пять вариантов саги восходят к одной общей редакции, основанной на устной традиции и (в меньшей степени) письменных источниках, которая вскоре после своего возникновения «распалась» на две редакции; альтернативная трактовка – предположение, что с самого начала возникли две различные саги, основанные на устной традиции. «Красивая кожа» и «Круг земной» используют редакцию В «Саги о Иомсвикингах»; к ней же, вероятно, восходит и поэма Бьярни Кольбейнссона (ум. в 1222 г.) «Драпа о йомсвикингах».

Упоминания Балтийского моря и восточноприбалтийских земель встречаем в «Пряди о Иомсвикингах», входящей в «Большую сагу об Олаве Трюггвасоне» по «Книге с Плоского острова».

Издания

Flateyjarbók. En samling af norske konge-sagaer med indskudte mindre fortællinger om begivenheder i og undenfor Norge samt Annaler / Guðbrandr Vigfusson, C. R. Unger. Christiania, 1860. В. I. S. 96-106,153–205.

Jómsvikínga saga (efter cod. AM 510, 4:to) samt Jómsvíkinga drápa / C. af Petersens. Lund, 1879.

Jómsvikínga saga efter amamagnæanska handskriften N: o 291. 4:to i diplomatarisk aftryck / C. af Petersens. Copenhagen, 1882.

Arngrimi Jonae Opera Latine Conscripta. 1–4 / Jakob Benediktsson (BiblAM. Vol. 9-12). 1950–1957. Vol. l.P. 87-140.

Jómsvíkinga saga – The Saga of the Jomsvikings / Ed. and trans. by N. F. Blake (Nelson’s Icelandic Texts, 3). L., 1962.

Jómsvíkinga saga / Ólafur Halldórsson. Reykjavik, 1969.

Основные переводы

Английские

The Saga of the Jomsvikings / Tr. by L. M. Hollander. Austin, 1955; reprint – Freeport, 1971. Jómsvíkinga saga – The Saga of the Jomsvikings / Ed. and trans. by N. F. Blake (Nelson’s Icelandic Texts, 3). L., 1962.

Датский

Jomsvikingernes saga/H. Degnbol, H. Jensen. Copenhagen, 1978.

Важнейшая литература

Storm 1883; Krijn 1914; Indrebo 1917; Hollander 1917; Krijn 1918; Hempel 1922-23; Bjarni Aðalbjamarson 1937; Sigurður Nordal 1953; Larsson 1956; Foote 1956; Jakob Benediktsson 1962; Schier 1970; Baetke 1973b; Berman 1985; Simek, Hermann Pálsson

1987. S. 198–199; Jesch 1991; Jesch 1993b; Ólafur Halldórsson 1993b; Megaard 2000; Ólafur Halldórsson 2000b; Wiirth 2005; Slupecki 2006.

 

Текст

Публикуется по изданию: Flateyjarbók / Guðbrandr Vigfusson, C. R. Unger. Christiania, 1862. В. I.

Drepinn Knutr Dana aast af HaraLLdi, brodur sinum

76. […] Þess (er) vid getit at æitt haust kemr Haralldr til Danmerkr sem hann atti vanda til at hafua þar vetrsetu. hann hafdi heriat vm sumarit j Austrueg. en j annan stad er þat at segia at Gormr konungr sendi menn til Holltzsetulandz at bioda Knuti syne sinum til jolaueitzslu. ok er at þui kom ferr Knutr heiman med foruneyti sinu ok hafde þriu skip, ok sua hafde hann til ætlat at hann kom j Limafiord atfangadag jola sid dags, ok þat sama kuelld kemr Haralldr brodir hans j Limafiord ok hefir niu skip edr tiu. hann var kominn or Eystrasalti ok hafdi þar heriat vm sumarit. […] (Bis. 104–105)

 

Перевод

Об убийстве Кнута Любимца Данов Харальдом, его братом

76. [Рассказывается, что Харальд Гормссон не получил от своего отца таких же владений, какие были у Кнута, и потому невзлюбил своего брата.] Так говорится, что однажды осенью приплывает Харальд в Данмарк, как у него было в обычае, чтобы провести там зиму. Он воевал летом в Аустрвеге1. А еще нужно сказать, что конунг Горм послал людей в Холтсеталанд, чтобы пригласить Кнута, своего сына, на пир по случаю йоля. И когда подошло время, отправляется Кнут из дома со своими спутниками, и было у него три корабля, и так он рассчитал, что приплыл в Лимафьорд под конец дня в канун йоля. И в тот же вечер приплывает в Лимафьорд Харальд, его брат, и у него девять кораблей или десять. Он вернулся из Эйстрасальта2, где он воевал летом. [Следует рассказ об убийстве Кнута его братом Харальдом.]

 

Комментарий

1 О топониме Аустрвег (Austrvegr) см. Этногеографический справочник.

2 О гидрониме Эйстрасальт (Eystrasalt) см. Этногеографический справочник.

 

Приложение VII

«Сага о фарерцах»

 

Введение

«Сага о фарерцах» («Færeyinga saga») нередко объединяется исследователями в одну группу с «Сагой о Йомсвикингах» и «Сагой об оркнейцах»: их определяют как королевские саги, указывают на их промежуточное положение между королевскими и родовыми сагами [612]Циммерлинг 2004. C. 327.
и даже выделяют их в особую группу политических саг [613]Berman 1985; Jesch 1991.
. Сага посвящена событиям 950-1050 гг. и повествует о жителях Фарерских островов и об их взаимоотношениях с норвежскими конунгами. Предположительно, сага была записана между 1200 и 1215 гг. и, вероятно, послужила источником для Снорри Стурлусона. Автор ее неизвестен. Существует мнение, что он – исландец. Сага сохранилась в качестве вставных эпизодов в разных вариантах «Большой саги об Олаве Трюггвасоне», а также в «Саге об Олаве Святом» по «Книге с Плоского острова».

В приводимых ниже фрагментах речь идет о времени конунга Харальда Серая Шкура (959–975) и ярла Хакона (975–994). Трижды в них упоминается Хольмгард (Новгород).

Издания

Flateyjarbók. En samling af norske konge-sagaer med indskudte mindre fortællinger om begivenheder i og undenfor Norge samt Annaler / Guðbrandr Vigfusson, C. R. Unger. Christiania, 1860. В. I. S. 122–150, 364–369, 549–557; 1862. В. II. S. 241–250, 394–404.

Færeyinga saga / Finnur Jónsson. Copenhagen, 1927.

Færeyinga saga / Ólafur Halldórsson. Reykjavik, 1987.

Færeyinga saga / Ólafur Halldórsson (ÍF. В. XXV). 2006. Bls. 1-121.

Основные переводы

Английские

The Tale of Thrond of Gate, Commonly Called Faereyinga Saga / F. Y. Powell. L., 1896. The Faroe Islanders’ Saga / G. Johnston. Oberton, 1975.

Русский

Сага о Фарерцах // Исландские саги 2004. С. 142–211 (перевод), 327–339 (комментарии).

Важнейшая литература

Foote 1964; Schier 1970; Berman 1985; Simek, Hermann Pálsson 1987. S. 273–274; Jesch 1991; Wiirth 1991; Jesch 1993b; Foote 1993; Циммерлинг 2004; Wiirth 2005.

 

Текст

Публикуется по изданию: Flateyjarbók / Guðbrandr Vigfusson, C. R. Unger. Christiania, 1862. В. I.

Rafn tok vid Sigmundi ok (Pori)

101. Detta sumar kom skip af Noregi til Færeyia ok het Rafnn styrimadr uiku-eskr at ætt ok atti gard j Tunsbergi. harm siglde jafnan til Holmgardz ok var harm kalladr Holmgardzfare. skip þat kom j Þorshöfnn. En er þeir voru bunir kaupmen-nirnir þa er þat at segia einn morgin at þar kemr Þrandr or Gautu a skutu æinne ok leidir Rafnn styremann a æintal ok kuetzst hafua at selia honum brelaefni tuau. Г…1 (Bis. 130)

Sigmundr bardiz vid Randue

109. […] Sigmundr nefndi sig ok spyr hann at nafni. Hann kuetzt Randuerr heita ok ættadr austan or Holmgarde ok kuat þeim.ij. kosti til vera. at þeir gæfui upp skip sin ok sealfua sig j hans valid edr veria sig ella. […] (Bis. 138)

Sigmundr drap Biorn

110. […] Sua gera þeir. taka þar mikit fe ok foru vid þat til skipa sinna. sigla nu burt af Suiþiodu ok austr til Holmgardz ok heria þadra vm eyiar ok annes. […] (Bis. 140)

 

Перевод

Хравн1 получил Сигмунда и Торира

101. Тем летом2 пришел корабль из Норега к Фарейям, и звали Хравном рулевого3, родом из Вика, и имел он хутор в Тунсберге. Он постоянно плавал в Хольмгард4, и называли его Хольмгардсфари5. Корабль тот пришел в Торсхавн. И надо сказать, что однажды утром, когда те купцы6 были готовы к отплытию, пришел туда Транд из Гёты на одной шхуне и ведет Хравна рулевого на разговор с глазу на глаз, и говорит, что у него есть два человека для продажи в рабство7. […]

Сигмунд сразился с Рандвером

109. [Сигмунд Брестисон и его люди встречаются в Балтийском море с викингами на пяти кораблях. Их предводитель спрашивает, кто правит кораблями.] Сигмунд назвал себя и спросил его имя. Он сказал, что его зовут Рандвер и что он родом с востока из Хольмгарда8, и предложил им на выбор две возможности, либо пусть они отдадут свой корабль и самих себя в его власть, либо пусть, напротив, защищаются […]

Сигмунд убил Бьёрна

110. [Сигмунд и его люди совершают набег на Швецию.] Так они поступают, берут там много добычи и отправились с ней к своим кораблям, и плывут теперь прочь из Свитьод, и на восток в Хольмгард, и грабят там на островах и мысах9. [Шведский конунг посылает двух своих людей убить Сигмунда.]

 

Комментарий

1 Имя орфографчески вариативно: Rafn /Hrafn (Равн /Хравн).

2 По мнению исследователей, корабль Хравна пришел на Фарерские острова ок. 970 г.

3 Е. А. Рыдзевская отмечает, что древнеисландское styrimaðr «обычно означает того, кого мы называем «капитан», он же владелец корабля, часто пополам с кем-нибудь» (Рыдзевская 1978. С. 69, примеч. 112). В переводе А. В. Циммерлинга – «кормчий» (Сага о Фарерцах. С. 150).

4 О топониме Хольмгард (Hólmgarðr), трижды встречающемся в приводимых фрагментах, см. Этногеографический справочник.

5 См. комм. 12 к § 7.4.2 в Главе 7. В варианте «Большой саги об Олаве Трюггвасоне» по AM 61 fol прозвище Хравна объясняется несколько иначе: «ok reð fyrir skipinv vikverskr maðr er het Hrafn ok var kallaðr Holmgarðz fari. þviat hann hafði siglt avstr iGarða RÍki» (OTM, k. 182) – «…Хольмгардсфари, поскольку он плавал на восток в Гардарики».

6 Тот факт, что Хравн и прочие люди, находящиеся на его корабле, называются в саге не «мореходами», не «воинами», а именно «купцами, торговыми людьми», важен для уточнения значения термина Хольмгардсфари.

7 Транд пытается продать Хравну двух мальчиков, Сигмунда и Торира, сыновей убитого им Брести, его родича. Хравн не только не покупает мальчиков, но еще и получает с Транда две марки серебра за то, что он увезет братьев с Фарерских островов. Он привозит их в Норвегию. По версии AM 61 fol, «весной собрался Хравн поплыть в Аустрвег» («Vm varit bioz Hrafn at sigla iaustr uegh» – ÓTM, k. 182); мальчики остались в Вике, а Хравн отправился летом на восток в Гарды («for Hrafn vm sumarit austr iGarða» – Ibidem).

8 E. А. Рыдзевская соглашается с теми исследователями, которые считают это место саги, «и видимо вполне основательно, поздней и неисторической вставкой». Она полагает, что текст здесь «напоминает приключения в духе» саг о древних временах, «которые, в частности, любят переносить действие рассказа на Русь и выводить оттуда своих героев; упоминание о Хольмгарде, таким образом, в этом тексте является довольно шаблонной литературной формой, а не чертой реальных экономических связей и т. и.» (Рыдзевская 1978. С. 69, примеч. 114).

9 Признавая правдоподобие нападения викингов на Швецию и на Хольмгард, Е. А. Рыдзевская полагает, что автору саги следовало употребить топоним Austrvegr «Восточный путь», а не Hólmgarðr «Новгород», «так как возле самого Новгорода островов и мысов нет; дело идет скорее о Прибалтике (остров Сааремаа и др.), самое упоминание об островах и мысах вполне подходит к морским набегам викингов в этих краях» (Рыдзевская 1978. С. 70, примеч. 116). Однако противоречивость текста саги можно объяснить, как мне кажется, иначе. Исходя из того, что скандинавское слово hólmr означает «остров», можно с уверенностью утверждать, что топоним Hólmgarðr, возникший из славянского *Хълмъ-городъ (см. Этногеографический справочник), подвергся, в результате фонетического сходства, широко распространенному в топонимике народно-этимологическому осмыслению. Следствием этого явились, например, зимовки в Хольмгардии Олава Харальдссона, «вместе со своим многочисленным флотом» (HN. XVIII. 3), равно как и военные действия «на островах и мысах» Хольмгарда в тексте «Саги о фарерцах».

 

Приложение VIII

«Сага об оркнейцах»

 

Введение

«Сага об оркнейцах» («Orkneyinga saga»), или «Сага об оркнейских ярлах», нередко объединяется исследователями в одну группу с «Сагой о Иомсвикингах» и «Сагой о фарерцах»: их определяют как королевские саги, указывают на их промежуточное положение между королевскими и родовыми сагами [618]Циммерлинг 2004. С. 327.
и даже выделяют их в особую группу политических саг [619]Berman 1985; Jesch 1991.
.

Старшая, несохранившаяся, редакция «Саги об оркнейцах» написана в конце XII в. (возможно, ок. 1190 г.). До нас сага дошла в переработанном ок. 1230 г. варианте (старшая рукопись – фрагмент из 18 листов AM 325 14° – ок. 1300 г.). Сага рисует историю Оркнейских островов с древнейших времен до начала XIII в. (в старшей редакции она заканчивалась на смерти Свейна Аслейварсона ок. 1171 г., что ясно из датского перевода саги, выполненного ок. 1570 г.). Самый полный текст саги сохранился в «Книге с Плоского острова» (GKS 1005 fol), где она разделена на пять фрагментов – добавлений к сагам о двух Олавах. Автор «Саги об оркнейцах» неизвестен, но не вызывает сомнения, что он был связан с интеллектуальным центром в Одди на юге Исландии.

Снорри Стурлусон знал старшую редакцию «Саги об оркнейцах» и использовал ее в качестве источника при создании «Круга земного» (в «Круге земном» содержится ссылка на эту сагу). По мнению Финнбоги Гудмундссона (разделяемому далеко не всеми исследователями), часть «Саги об оркнейцах», посвященная Олаву Святому, была переработана после написания «Круга земного», и было это сделано с ведома и при участии Снорри, а сам он написал «доисторическое введение».

Как и «Круг земной», «Сага об оркнейцах» начинается главами, посвященными мифологическому прошлому правителей. Именно здесь упоминаются

Гандвик (Белое море, или Ледовитый океан) и Эйстрасальт (Балтийское море). Говоря об оркнейских ярлах, сага много внимания уделяет ярлу Рёгнвальду Брусасону (ок. 1011 – ок. 1045 гг.). Побывав на Руси с Олавом Харальдссоном, он вернулся со своим конунгом в Норвегию и сражался в битве при Стикластадире (1030 г.). Из этой битвы он вынес раненого Харальда Сигурдарсона, вместе с которым весной следующего (1031) года снова оказался на Руси. В 1035 г. Рёгнвальд принимал активное участие в возвращении с Руси в Норвегию сына Олава Харальдссона – малолетнего Магнуса – и в возведении его на престол.

Издания

Flateyjarbók. En samling af norske konge-sagaer med indskudte mindre fortællinger om begivenheder i og undenfor Norge samt Annaler / Guðbrandr Vigfusson, C. R. Unger. Christiania, 1860. В. I. S. 219–227, 558–560; 1862. В. II. S. 176–182, 404–519, 529–530. Icelandic Sagas, and Other Historical Documents Relating to the Settlements and Descents of the Northmen on the British Isles / Gudbrand Vigfiisson. L., 1887. Vol. I: Orkneyinga Saga and Magnus Saga, with Appendices.

Orkneyinga saga / Sigurður Nordal (SUGNL. B. XL). 1913-16.

Orkneyinga saga / Finnbogi Guðmundsson (ÍF. В. XXXIV). 1965.

Основные переводы

Английские:

Icelandic Sagas, and Other Historical Documents Relating to the Settlements and Descents of the Northmen on the British Isles. Vol. Ill: The Orkneyinger’s Saga / Tr. by Sir G. W. Dasent, with introduction, appendices, etc. L., 1894.

The Orkneyinga Saga / A New Translation with Introduction and Notes by A. B. Taylor. Edinburgh and L., 1938.

Orkneyinga Saga. The History of the Earls of Orkney / Tr. with an Introduction by Hermann Pálsson and P. Edwards. L., 1978.

Немецкий

Die Geschichte von den Orkaden, Dánemark, und der Jomsburg / W. H. H. Baetke (Thule. Altnordische Dichtung und Prosa. Bd. 19). Jena, 1924. S. 21-219.

Норвежский

Orknoyingasoga / G. Indrebo (Norrone Bokverk. Nr. 25). Oslo, 1929.

Важнейшая литература

Sigurður Nordal 1913-16; Einar 01. Sveinsson 1937; Hermann Pálsson 1965; Finnbogi Guðmundsson 1965; Finnbogi Guðmundsson 1967; Schier 1970. S. 31–32; Cowan 1973; Taylor 1973; Simek, Hermann Pálsson 1987. S. 273–274; Foote 1988; Jesch 1991; Jesch 1993a; Jesch 1993b; Chestnutt 1993; Finnbogi Guðmundsson 1993; Meulengracht Sorensen 1995; Beuermann 2006; Phelpstead 2007. P. 12–14.

 

Текст

Публикуется по изданию: Orkneyinga saga / Sigurður Nordal (SUGNL. В. XL). 1913-16.

К. 1. Fundinn Noregr

Fomiotr hefir konungr hæitit; hann red flrir því landi, er kallat er Finnland ok Kvenland; þat liggr firir austan hafsbotnn þann, er gengr til motz vit Gandvik; þat kollu ver Helsingiabotnn. Fomiotr atti iii syne, het æinn Hlerr, er ver kollum Ægi, annar Logi, þride Kari; hann var fadir Frosta, faudur Snærs hins gamla. Hans son het Þorri, hann atti ii syne, het annarr Nór, en annarr Gór; dottir hans het Goi. […] Hellt Gór skipum sinum ut eftir hafsbotnum ok svo i Allannzhaf. Sidan kannar hann vida Sviasker ok allar eyiar, er liggia i Eystrasallti; eftir þat i Gautasker ok þadan til Dan-merkr ok kannar þar allar eyiar. […] En Norr brodir hans bæid þess, er snio lagde a heidar ok skidfæri gerde gott. Eftir þat for hann af Kvenlandi ok firir innan hafsbotn-ninn ok kvomu þar er þeir menn voru, er Lappir heita; þat er a bak Finnmork. En Lappir villdu banna þeim yfirfor ok tokzst þar bardagi; ok sa kraft ok fíolkynge fylgde þeim Nor, at uvinir þeirra urdu at giallti þegar þeir heyrdu herop ok sa vopnum brug-dit; ok lögdu Lappir a flotta. En Norr forr þadan vestr a Kiolu […] (Bls. 1–2)

K. 21.

[…] Haralldr kom i Sviþioþ til fundar við Raugnvalld Brusason; foru þeir þaþan baðer austr i Garðariki ok mikit lið annat, þat er verit hafðe i ferð með Olafi ko-nunge. Þeir lettu eigi fyrr en þeir komu austr i Holmgarða a fund Iarizleifs konungs; tðk konungr viþ þeim forkunnar vel fyrir saker hins helga Olafs konungs. Gerðuz þeir þa landvarnarmenn fyrir Garðariki allir saman oc Eilifr iarl, sön Raugnvallz iarls Ulfssonar. Raugnvalldr Brusason var eptir i Garðariki þa er Haralldr konungr Sigurþarson for ut i Miklagarð; hafði Raugnvalldr þa landvðrn nðckura stund a sumrum, en var i Hölmgarði a vetrum. Iarizleifr konungr virði harm mikils, oc þar eptir öll alþyða. Raugnvalldr var, sem aðr er ritað, hverium manne meiri oc sterkari, mana var hann friðastr synum, atgerfímaðr var hann sva mikill, at eigi fekz hans iafninge. Sva segir Arnorr iarlaskalld, at Raugnvalldr átti i Hðlmgarði x folkorrostur.

Deildiz af svá at aldri æl grafninga þælar gunnar Njǫrðr i Gaurðum gunnbraðr tiu haði.

Þa er þeir Einarr þambaskelmir ok Kalfr Amason söttu Magnus Olafssön austr i Garðarike, var Raugnvalldr fyrir þeim i Aldegioborg. […] Beiðer þa Einarr, at Raugnvalldr skyli raðaz til ferðar með þeim upp til Hðlmgarþz oc flyttia þeira mal við Iarizleif konung; oc þvi iatar Raugnvalldr. Eptir þat leiga þeir sér eyki i Al-deyioborg, oc aka upp til Hðlmgarðz oc fínna Iarizleif konung; flyttia þa fram erendi sin og segia, at þa er þeim sva leitt vorðit riki Knyttlinga, oc mest Alfivo, at þess geingr ecki yfír þa, at þeir vili þeim leingr þiona. Beiða þa þess, at Iarizleifr konungr skyli fa þeim Magnus, son Olafs konungs, til hðfðingia. Flyttr þa Raugnvalldr þetta mal með þeim oc Ingigerðr drottning ос margir aþrir. Konungr var þess trauðr at fa Magnus i hendr þeim Norþmaunnum, sva sem þeir höfðu buit viþ hin helga Olaf konung, fauður hans. En þat tokz þo með þvi, at xi menn, þeir er gauf-gastir varo, svorðu Iarizleife konunge þess eiða, at þetta være allt trygt oc trutt. En Iarizleifr konungr gaf up Raugnvalldi eiþin fyrir trunaðar saker; var hann ætlaðr til hin xii. Kalfr svarði þann eið Magnusi, at hann skyllde honum fylgia innan lanz oc utan lanz oc gera þa luti alia, er Magnuse þötte þa sitt riki meira oc frialsara. Eptir þat tðku Norðmenn Magnus til konungs ос gerðuz honum handgeingnir. Þeir Kalfr dvaulþuz i Hölmgarðe þar til er leið iol. Foro þá ofan til Aldeigioborgar oc ðfluþu ser þar skipa; foro þegar austan er isa leyste um varit. Rætz þa Raugnvalldr Brusason til ferðar með Magnuse konunge; foro þeir þa fyrst til Sviþioðar, sem segir i saugo Magnus konungs, ос þaðan til Iamtalandz, oc sva austan um Kiol til Veradals. En þegar er Magnus konungr kom i Þrandheim, geek allt fölk undir hann; for hann út til Niðaróss oc var til konungs tekin a Eyraþinge yfir allt land. […] (BIs. 53–57)

 

Перевод

Глава I. Открытие Норвегии

Форньёт звали конунга; он правил теми землями, которые зовутся Финнланд1 и Квенланд2; они лежат к востоку от того залива, который простирается навстречу Гандвику3 и который мы зовем Хельсингьяботн4. У Форньётра было три сына. Одного звали Хлер, которого мы зовем Эгир, другого – Логи, третьего – Кари; он был отцом Фрости, отца Снэра Старого. Его сын звался Торри, у него было два сына, одного звали Нор, а другого – Гор; дочь его звали Гои5. [Однажды во время жертвоприношения дочь Торри пропала, и братья отправились на поиски ее.]

Гор повел свои корабли к выходу из залива6 и дальше в Аландсхав7. Затем ведет он поиск повсюду в Свейских шхерах и на всех островах, которые лежат в Эйстрасальт8; после этого – в Гаутских шхерах и затем в Данмарке, и обследует там все острова. […] А Нор, его брат, дожидался, пока на плоскогорья ляжет снег и будет хорошая лыжня. После этого он отправился из Квенланда по внутренней части того залива, и пришел туда, где жили люди, называвшиеся лаппами9; это за Финнмарком. А лаппы хотели преградить им путь, и началась там битва; но такая сила и колдовство были на стороне Нора и его людей, что недруги их были напуганы, едва они услышали их боевой клич и увидели обнажаемые мечи; и пустились лаппы в бегство. А Нор отправился оттуда на запад к [горам] Кьёль. [Вымышленное имя «Нор (Norr)» позволяет автору саги объяснить название страны – Норвегии.]

Глава 21

[Рёгнвальд Брусасон10был в битве при Стикластадире. Он вынес из битвы раненого Харальда Сигурдарсона, препроводил его к лекарям, а сам уехал на восток в Швецию. Харальд, залечив раны, тоже отправляется туда.] Ха-ральд приехал в Свитьод к Рёгнвальду Брусасону; поехали они оттуда вдвоем на восток в Гардарики11, и много другого войска, того, что было с конунгом Олавом. Они не останавливались, пока не пришли на восток в Хольмгарды12 к конунгу Ярицлейву13; конунг принял их исключительно хорошо во имя конунга Олава Святого. Стали они тогда все вместе и ярл Эйлив, сын ярла Рёгнвальда Ульвссона, ведать обороной Гардарики14. Рёгнвальд Брусасон остался в Гардарики, когда конунг Харальд Сигурдарсон отправился в Миклагард15; Рёгнвальд тогда некоторое время держал оборону по летам, а зимами был в Хольмгарде16. Конунг Ярицлейв высоко ценил его, а вслед за ним и весь народ. Рёгнвальд был, как написано раньше, выше и сильнее любого человека, лицом он был красивее всех людей, его физические совершенства были столь велики, что никто не пытался с ним сравниться. Так говорит Арнор Скальд Ярлов17, что у Рёгнвальда было 10 великих битв в Хольмгарде: «За время его жизни было так, что жаждущий боя воин имел десять сражений18 в Гардах»19.

Когда Эйнар Брюхотряс и Кальв Арнасон приехали за Магнусом Олавссоном на восток в Гардарики, Рёгнвальд встретил их в Альдейгьюборге20. [Они рассказали о цели своей поездки.] Просит тогда Эйнар, чтобы Рёгнвальд собрался в путь вместе с ними в Хольмгард и поддержал их просьбу к конунгу Ярицлейву; и на это соглашается Рёгнвальд. После этого нанимают они себе лошадей21 в Альдейгьюборге и едут22 вверх23 в Хольмгард, и приходят к конунгу Ярицлейву; излагают они свое дело и говорят, что они настолько устали от правления Кнютлингов и особенно Альвивы, что дело дошло до того, что они не хотят им больше служить. Просят они тогда о том, чтобы конунг Ярицлейв отдал им Магнуса, сына конунга Олава, в правители. Поддерживает тогда эту их просьбу Рёгнвальд, и Ингигерд княгиня24, и многие другие. Конунг не очень хотел отдавать Магнуса в руки норманнов из-за того, как они обошлись с конунгом Олавом, его отцом. И все же дело свелось к тому, что 11 наиболее выдающихся мужей дали конунгу Ярицлейву клятву, что все это была святая правда. Конунг Ярицлейв не потребовал клятвы от Рёгнвальда по причине [его] верности – а он должен был быть двенадцатым25. Кальв дал Магнусу клятву в том, что он будет следовать за ним в стране и за ее пределами и будет делать все то, что Магнус найдет необходимым для увеличения и независимости его государства. После этого сделали норманны Магнуса своим конунгом, а сами стали его подданными.

Кальв и его люди пробыли в Хольмгарде, пока не прошел йоль. Отправились они тогда вниз в Альдейгьюборг и приобрели там себе корабли; поплыли они с востока, как только весной сошел лед. Собрался тогда Рёгнвальд Брусасон в путь с конунгом Магнусом; отправились они сперва в Свитьод, как говорится в саге о конунге Магнусе, а оттуда в Ямталанд, и так с востока через Кьёль в Верадаль. И как только конунг Магнус пришел в Трандхейм, все люди перешли под его власть; он отправился в Нидарос и был на Эйратинге признан конунгом над всей страной. [О возвращении ярла Рёгнвальда в Норвегию и о том, как его отблагодарил конунг Магнус.]

 

Комментарий

1Финнланд (Finnland) – буквально «Земля финнов». Под «финнами» в средневековых источниках понимались как современные финны, так и лопари. Подробнее см.: Odner 1983; Zachrisson 1991; de Anna 1992.

2Квенланд (Kvenland) – земля квенов. Квены (фин. kainuu, kainulaisei) – финское население прибрежной полосы у северной оконечности Ботнического залива (ср. его русское название Каяно море), территории современной финляндской провинции Остерботния и, видимо, смежного района Северной Швеции (см.: Vilkuna 1969; Julku 1986; Мельникова 1986. С. 209).

3 О гидрониме Гандвик (Gandvík) см. Этногеографический справочник.

4Хельсингьяботн (Helsingjabotn) – древнескандинавское обозначение Ботнического залива.

5 Имена финнов в саге – «говорящие». Преимущественно они принадлежат к семантическому полю зимнего холода. Подробнее об этом см.: Джаксон 19846.

6Залив здесь – Хельсингьяботн, т. е. Ботнический залив.

7Аландсхав (Allannzhaf) – букв.: «Аландское море» – часть Балтийского моря вокруг Аландских островов, на выходе из Ботнического залива.

8 О гидрониме Эйстрасалып (Eystrasalt) см. Этногеографический справочник.

9Лаппы (Lappir) – жители севера Фенноскандии – саамы, или лопари. Как правило, в средневековых источниках они скрываются под именем финнов (см. комм. 1 здесь же и указанную в нем литературу).

10 Рёгнвальд Брусасон (Rqgnvaldr Brúsasori) – сын оркнейского ярла Бруси Сигурдарсона. См. о нем в Главе 7, комм. 8 к § 7.1.

11 Гардарики (Garðaríki) – древнескандинавское обозначение Руси (см. Этногеографический справочник). Так же и по «Кругу земному» Снорри Стурлусона, ярл Рёгнвальд пришел на Русь вместе с Харальдом Сигурдарсоном, бежавшим в 1030 г. из битвы при Стикластадире (см. Главу 8, мотив 1.3).

12Хольмгарды (Hólmgarðar) – форма множественного числа от топонима Hólmgarðr, служащего обозначением Новгорода (см. Этногеографический справочник). Формы множественного числа от названий древнерусских городов, как правило, выступают обозначениями не городов, а княжеств, столицами каковых эти города являлись (см.: Metzenthin 1941. S. 61–62). В данном случае, однако, следует согласиться с Е. А. Рыдзевской, что множественное число в рукописи AM 325 I 4° было «просто опиской», поскольку в «Саге об оркнейцах» по «Книге с Плоского острова» в том же месте стоит форма единтвенного числа (Рыдзевская 1978. С. 72, примеч. 128; Flat. III. 408). Более того, из трех однотипных упоминаний Хольмгарда в этом фрагменте лишь в одном случае – форма множественного числа.

13 Конунг Ярицлейв (Jarizleifr) – русский князь Ярослав Владимирович Мудрый – князь новгородский в 1010–1016 гг., великий князь киевский в 1016–1018, 1018/1019 – 20 февр. 1054 г. См. подробнее Главу 6, комм, к мотиву 7.2.

14 Об участии Харальда в обороне Гардарики см. мотив 2 в Главе 8.

15Миклагард (Miklagarðr) – Константинополь.

16 «Сага об оркнейцах» – единственный источник, который столь подробно повествует о деятельности на Руси ярла Рёгнвальд а. Однако ср. в «Гнилой коже»: «Тогда был с конунгом Ярицлейвом Рёгнвальд Брусасон, и имел он тогда власть, и ведал обороной Гардарики» (см. Главу 7, § 7.2 и комм. 49 и 50). Е. А. Рыдзевская полагает, основываясь на том, что, по саге, Рёгнвальд встретил приехавших на Русь норвежцев в Ладоге, «что он был связан именно с этой последней». Упоминание Хольмгарда она считает данью схеме: «если речь идет о Руси, то для саги, при отсутствии более точных и конкретных сведений, привычнее всего говорить о Хольмгарде». Роль Рёгнвальда в ладожской дружине представляется исследовательнице второстепенной, поскольку «главою ладожской дружины был в это время… Эйлиф» (Рыдзевская 1945. С. 62).

17 Об Арноре Скальде Ярлов см. комм. 58 к § 7.2 в Главе 7.

18 Е. А. Рыдзевская подчеркивает, что за то время, которое Рёгнвальд провел на Руси, т. е. примерно с 1031 по 1035 г., «у Ярослава, по летописи, не было войн с соседями, за исключением… польского похода 1031 г.; участие в нем Рогнвальда вполне правдоподобно, а «десять битв» являются, очевидно, у Арнора амплификацией того, что он слышал в дружине Рогнвальда о его пребывании у Ярослава; сам Арнор с ним на Руси не был» (Рыдзевская 1945. С. 62).

19 1-я строфа «Драпы о Рёгнвальде», сочиненной Арнором ок. 1046 г. (Skj AI. 332).

20 Точно так же, согласно «Гнилой коже», Рёгнвальд уже находится на Руси, когда знатные норвежцы приезжают за Магнусом. Однако об их встрече в Ладоге сообщает только «Сага об оркнейцах». О топониме Альдейгъюборг (Aldeigjuborg) см. Этногеографический справочник.

21Еукг – тягловое животное: лошадь, вол. Е. А. Рыдзевская отметила, что «дело происходит, очевидно, уже после прекращения навигации по Волхову» (Рыдзевская 1945. С. 62, примеч. 4). Это не противоречит «Кругу земному», откуда следует, что норвежцы прибыли в Ладогу осенью, но еще ждали, пока их посланец доберется до Хольмгарда и им будет дан мир для проезда (см.: § 7.4.1 в Главе 7; ср. комм. 57 к § 7.2 там же.

22Ака – ехать в повозке, санях.

23 Наречие ирр «вверх» при обозначении движения (особенно вдоль течения рек) выражает направление «от побережья вглубь материка» (см.: Подосинов 1978. С. 31–32). Ср. комм. 3 к § 7.4.2 в Главе 7.

24 В отличие от других источников, рассмотренных в Главе 7, где Ингигерд возражает против того, чтобы отпустить Магнуса с приехавшими за ним норвежцами, здесь она поддерживает их просьбу.

25 Это должна была быть «клятва двенадцати». См. о ней подробнее в комм. 55 к § 7.2 в Главе 7.

 

Приложение IX

«Сага об Эгиле Скаллагримссоне»

 

Введение

«Сага об Эгиле Скаллагримссоне» («Egils saga Skalla-Grímssonar») принадлежит к числу саг об исландцах (или родовых саг) и относится к группе саг о скальдах. Она рассказывает о четырех поколениях рода знаменитого скальда Эгиля Скаллагримссона и охватывает события с конца IX по конец X в. Историки склонны видеть в саге достойную доверия биографию Эгиля, чьи стихи, наряду с устной семейной традицией, послужили источником для автора саги. В то же время исследователи затрудняются признать достоверной предысторию семьи, особенно эмиграцию из Норвегии по причине вражды с Харальдом Прекрасноволосым.

Это – одна из ранних саг об исландцах, запись которых относят к 1200–1230 гг. Сохранилась в трех основных редакциях XIV в. и более позднего времени; соотношение редакций до конца не прояснено. Самый полный текст – в рукописи «Möðruvallabók». Как и прочие саги об исландцах, она анонимна, но есть основания полагать, что ее автором был автор «Круга земного» Снорри Стурлусон. Норвежская и английская история трактуется в этих сочинениях сходным образом.

Местами в саге идет речь о событиях в Норвегии, когда герои, как Торольв Квельдульвссон, или Торольв Скаллагримссон, находятся на службе у норвежских конунгов (Харальда Прекрасноволосого и Эйрика Кровавая Секира, соответственно). Именно в этих фрагментах фигурируют восточноевропейские земли – Кирьялаланд, Бьярмаланд, Аустрвег. В приводимых фрагментах упоминаются карелы и другие обитатели Аустрвега («Восточного пути»), рассказывается о походе норвежского конунга Эйрика Кровавая Секира в Бьярмаланд.

Издания

Egils saga Skallagrímssonar nebst den grösseren Gedichten Egils / Finnur Jónsson (ASB. 3).

Halle, 1894.

Egils saga Skalla-Grímssonar / Sigurður Nordal (ÍF. В. II). 1933.

Egils saga Skalla-Grímssonar / Guðni Jónsson // íslendinga sögur. Reykjavik, 1946. В. 2: Borgfirðinga sögur.

Основные переводы

Английские

Egil’s saga / Tr. with an Introduction by Hermann Pálsson and P. Edwards (Penguin Classics). 1976.

Egil’s saga / Tr. B. Scudder // The Complete Sagas of Icelanders, Including 49 Tales / Vi-dar Hreinsson. Reykjavik, 1997. Vol. 2.

Egil’s saga / Tr. B. Scudder. Introduction by Svanhildur Oskarsdóttir (Penguin Classics). 2000. Русский

Сага об Эгиде / Перевод С. С. Масловой-Лашанской (гл. I–LVII) и В. В. Кошкина (LVIII–LXXXVII) // Исландские саги 1956. С. 61–251.

То же // Исландские саги 1999. Т. I. С. 21–216.

Важнейшая литература

Hallberg 1962b; Hallberg 1968; Schier 1970. S. 51; Стеблин-Каменский 1971; Jónas Kristjánsson 1977; Стеблин-Каменский 1979a; West 1980; Berman 1982; Simek, Hermann Pálsson 1987. S. 65–67; Ólafia Einarsdóttir 1990. S. 294–297; Джаксон, Спиридонов 1991; Bjarni Einarsson 1993; Andersson 1993; Baldur Hafstað 1995; Glauser 2000; Capelle, Kramarz-Bein 2001; Cormack 2001; Torfi Tulinius 2004; Gisli Sigurðsson 2005; Andersson 2006. P. 102–118.

 

Текст

Публикуется по изданию: Egils saga Skalla-Grímssonar / Guðni Jónsson // íslendinga sögur. Reykjavik, 1946. В. 2.

14. Af ÞóróLfi ok Faravið konungi

Þórólfr fór þann vetr enn á mörkina ok hafði með sér nær hundraði manna. Fór hann enn sem inn fyrra vetr, átti kaupstefnu við Finna ok fór víða um mörkina. En er hann sótti langt austr ok þar spurðist til ferðar hans, þá kómu Kvenir til hans ok sögðu, at þeir váru sendir til hans ok þat hafði gert Faravið konungr af Kvenlandi, sögðu, at Kirjálar herjuðu á land hans, en hann sendi til þess orð, at Þórólfr skyldi fara þangat ok veita honum lið. Fylgði þat orðsending, at Þórólfr skyldi hafa jafnmikit hlutskipti sem konungr, en hverr manna hans sem þrír Kvenir. En þat váru lög með Kvenum, at konungr skyldi hafa or hlutskipti þriðjung við liðsmenn ok um fram at afnámi bjórskinn oil ok safala ok askraka. Þórólfr bar þetta fyrir liðsmenn sina ok bauð þeim lcost á, hvárt fara skyldi еда eigi, en þat köru flestir at hætta til, er féfang lá við svá mikit, ok var þat af ráðit, at þeir fóru austr með sendimönnum.

Finnmörk er stórliga víð. Gengr haf fyrir vestan ok þar af firðir stórir, svá ok fyrir norðan ok allt austr um. En fyrir sunnan er Nóregr, ok tekr mörkin náliga allt it efra suðr svá sem Hálogaland it ytra. En austr frá Naumudal er Jamtaland ok þá Helsingjaland ok þá Kvenland, þá Finnland, þá Kirjálaland. En Finnmörk liggr fyrir ofan þessi öll lönd, ok eru víða fjallabyggðir upp á mörkina, sumt í dali, en sumt með vötnum. Á Finnmörk eru vötn furðuliga stór ok þar með vötnunum marklönd stór, en há fjöll liggja eftir endilangri mörkinni, ok eru þat kallaðir Kílir.

En er Þórólfr kom austr til Kvenlands ok hitti konung Faravið, þá búast þeir til ferðar ok höfðu þrjú hundruð manna, en Norðmenn it fjórða, ok fóru it efra um Finnmörk ok kómu þar fram, er Kirjálar váru á fjalli, þeir er fyrr höfðu herjat á Kveni. En er þeir urðu varir við ófrið, söfnuðust þeir saman ok fóru í mót, væntu sér enn sem fyrr sigrs. En er orrosta tókst, gengu Norðmenn hart fram. Höfðu þeir skjöldu enn traustari en Kvenir. Sneri þá mannfalli í lið Kírjála, fell margt, en su-mir flýðu. Fengu þeir Faravið konungr ok Þórólfr þar ógrynni fjár, sneru aftr til Kvenlands, en síðan fór Þórólfr ok hans lið á mörkina. Skilðu þeir Faravið konungr með vináttu. […] (Bls. 31–32)

17. Af afLaföngum Þórólfs

[…] Þann sama vetr fór Þórólfr upp á fjall með hundrað manna, fór þá þegar austr á Kvenland ok hitti Faravið konung. Gerðu þeir þá ráð sitt ok réðu þat at fara á fjall enn sem inn fyrra vetr ok höfðu fjögur hundruð manna ok kómu ofan í Kirjálaland, hljópu þar í byggðir, er þeim þótti sitt færi vera fyrir fjölmennis sakar, herjuðu þar ok fengu of fjár, fóru þá aftr, er á leið vetrinn, upp á mörkina. Fór Þórólfr heim um várit til bús síns. Hann hafði þá menn í skreiðfiski í Vágum, en suma í síldfiski, ok leitaði alls konar fanga til bús síns.

Þórólfr átti skip mikit. Þat var lagt til hafs. Þat var vandat at öllu sem mest, steint mjök fyrir ofan sjó. Þar fylgði segl stafat með vendi blám ok rauðum. Allr var reiði vandaðr mjök með skipinu. Þat skip lætr Þórólfr búa ok fekk til húskarla sína með at fara, lét þar á bera skreið ok húðir ok vöru ljósa. Þar lét hann ok fylgja grávöru mikla ok aðra skinnavöru, þá er hann hafði haft af fjalli, ok var þat fé stórmikit. […] (Bls. 37–38)

37. BjarmaLandsferð

Eiríkr blóðöx tók þá við ríki. Hann hafði yflrsókn á Hörðalandi ok um Fjörðu. Tók hann þá ok hafði með sér hirðmenn. Ok eitthvert vár bjó Eiríkr blóðöx för sína til Bjarmalands ok vandaði mjök lið til þeirar ferðar. Þórólfr réðst til ferðar með Eiríki ok var í stafni á skipi hans ok bar merki hans. Þórólfr var þá hverjum manni meiri ok sterkari ok líkr um þat feðr sínum. í ferð þeiri var margt til tíðenda. Eiríkr átti orrostu rnikla á Bjarmalandi við Vínu. Fekk Eiríkr þar sigr, svá sem segir í kvæðum hans, ok í þeiri ferð fekk hann Gunnhildar, dóttur Özurar tóta, ok hafði hana heim með sér. Gunnhildr var allra kvenna vænst ok vitrust ok fjölkunnig mjök. Kærleikar miklir váru með þeim Þórólfl ok Gunnhildi. Þórólfr var þá jafnan á vetrum með Eiríki, en á sumrum í víkingu. (Bls. 91–92)

 

Перевод

Глава 14. О Торольве и конунге Фаравиде

Той зимой Торольв снова отправился в [Финн]марк и взял с собой около ста человек. Поехал он так же, как и предыдущей зимой; торговал с финнами1 и побывал во многих местах в [Финн]марке. А когда он зашел далеко на восток, и там стало известно о его путешествии, к нему пришли квены2 и сказали, что они посланы к нему Фаравидом, конунгом Квенланда; сказали, что кирьялы3 напали на его землю, а он просил передать, чтобы Торольв пришел и оказал ему помощь4. За этим следовало сообщение, что Торольв получит равную долю [добычи] с конунгом, а каждый из его людей – как три квена. А таков был закон у квенов, что конунг получал третью часть того, что [получали] его воины, а кроме того, все добытые бобровые и собольи шкуры и другие ценные меха. Торольв рассказал об этом своим дружинникам и предложил им на выбор, ехать или нет, и большинство было за то, чтобы попытать счастья, поскольку добыча могла быть такой большой, и было решено, что они поедут назад вместе с послами.

Финнмарк – весьма обширный5. С запада его омывает море, от которого идут большие фьорды, то же – на севере и повсюду на востоке. А к югу лежит Норвегия, и простирается [Финн]марк почти так же по [своей] внутренней южной [границе], как Халогаланд по внешней6. А к востоку от Наумудаля7 лежит Ямталанд, а затем Хельсингаланд8, а затем Квенланд, затем Финнланд, затем Кирьялаланд9. А Финнмарк лежит выше всех этих земель, и среди гор во многих местах в [Финн]марке есть поселения, некоторые в долинах, а некоторые у озер. В Финнмарке – удивительно большие озера, а там у озер – большие леса. И из конца в конец через весь [Финн]марк тянутся высокие горы, и называются они Килир.

И когда Торольв пришел на восток в Квенланд и встретился с конунгом Фаравидом, собрались они в путь, и было у них10 три сотни человек, а у норвежцев – четвертая, и отправились они по суше через Финнмарк, и пришли туда, где на горе жили кирьялы, те самые, что раньше напали на квенов. И когда ониii обнаружили, что враг рядом, они собрались и выступили против [квенов], рассчитывая, как и раньше, на победу. Но когда началась битва, норвежцы пошли в атаку. У них были более крепкие щиты, чем у квенов. Стало тогда нести потери войско кирьял, многие были убиты, а некоторые бежали. Конунг Фаравид и Торольв взяли там огромное богатство, вернулись назад в Квенланд, а затем отправился Торольв со своим войском в [Финн]марк. Расстались они с конунгом Фаравидом дружески. […]

Глава 17. О заготовке Торольвом рыбы

Той же зимой12 отправился Торольв вверх на гору с сотней человек, а оттуда сразу на восток в Квенланд и встретился с конунгом Фаравидом. Посовещались они тогда и решили снова отправиться на гору, как предыдущей зимой, и было у них четыре сотни людей, и пришли они вниз в Кирьялаланд, нападали там на те поселения, которые казались им по силам по причине многочисленности [их войска], грабили там и добывали богатство, отправились затем назад, когда зима подошла к концу, вверх в [Финн]марк. Торольв отправился весной к себе домой. Его люди ловили тогда треску в Вагаре, а некоторые – сельдь; и делал он разного рода запасы в своем доме.

У Торольва был большой корабль. Он был пригоден для морских плаваний. Корабль был построен как нельзя лучше, сильно раскрашен до ватерлинии. К тому же он имел паруса в синюю и красную полоску. Вся оснастка корабля была тщательно подобрана. Торольв велел снарядить тот корабль и посадил на него своих людей, чтобы отправиться на нем; велел нагрузить его сушеной рыбой и кожами, и шкурками горностая. Он велел добавить также много беличьих шкурок и других пушных товаров, тех, что он добыл на горе, и это было огромное богатство13. […]

Глава 37. Поездка в Бьярмаланд

Эйрик Кровавая Секира получил тогда власть. Он имел в управлении Хёрдаланд и Фьорды. Была у него теперь с собой и дружина. И однажды весной собрался Эйрик Кровавая Секира в поход в Бьярмаланд14 и очень тщательно отобрал войско для этой поездки. Торольв отправился в путь с Эйриком15 и стоял на носу его корабля, и держал его знамя. Торольв превосходил тогда ростом и силой всех людей и походил в этом на своего отца. В этом походе произошло много событий. У Эйрика была большая битва в Бьярмаланде у [реки] Вины16. Эйрик одержал там победу, как говорится об этом в его песнях17, и в этом походе взял он в жены Гуннхильд, дочь Эцура Тоти, и привез ее домой. Гуннхильд была красивее и умнее всех женщин и очень искусна в колдовстве. Между Гуннхильд и Торольвом была большая любовь. Торольв теперь проводил все зимы у Эйрика, а по летам был в викингских походах. […]

 

Комментарий

1 Финны (Finnar) – здесь: лопари. О финнах древнескандинавских источников см. комм. 1 к Прилож. VIII.

2 Квены (Kvenir) – финское население прибрежной полосы у северной оконечности Ботнического залива (ср. его русское название Каяно море), территории современной финляндской провинции Остерботния и, видимо, смежного района Северной Швеции. О топониме Квенланд (Kvenland) см. комм. 2 к Прилож. VIII.

3 Карелы (Kirjálir) – племена, населявшие в средние века Северо-Западное Приладожье и упоминавшиеся в русской летописи под именем корела (первое упоминание – в НПЛ под 1143 г.). Карелы хорошо известны древнескандинавским источникам (см.: Джаксон, Спиридонов 1990).

4 К числу отношений более позднего времени, оказавшихся в саге перенесенными на период правления Харальда Прекрасноволосого, исследователи относят описываемые отношения норвежцев и квенов в Финнмарке с карелами и колбягами (см.: Джаксон, Спиридонов 1990. С. 110).

5 Описание земель Северной Фенноскандии в гл. 14 «Саги об Эгиле» представляется интерполяцией, заимствованной из какого-то географического сочинения XII в. (Jones 1960. Р. 4–5). В основном оно повторяет этногеографические сведения «Истории Норвегии», включая их в более широкий контекст.

6По внешней – т. е. по западной границе, идущей вдоль моря.

7 Наумудаль – норвежская область, расположенная южнее Холугаланна.

8Ямталанд, Хельсингаланд – области в Швеции.

9 Кирьялаланд (Kirjálaland) – «Земля карел». По расшифровкам хронологии саги, походы Торольва Квельдульвссона в Финнмарк, Квенланд и Кирьялаланд датируются 880-ми гг. Однако археологические данные не позволяют отнести начало карельского проникновения на Север ко времени ранее рубежа X–XI вв.

10 Т. е. у квенов.

11 Т. е. кирьялы.

12 Речь идет о следующей зиме после той, что описана в гл. 14.

13 Интересен состав «богатства», добытого Торольвом в результате сбора дани, торговли и грабежей. «Пушные товары», которые он грузит на корабль, включают шкурки горностая и белок, бобров и соболей (гл. 17). Выше в саге (гл. 14) упоминаются «бобровые и собольи шкуры и другие ценные меха».

14 Исходя из ошибки перевода (единственное число принято за множественное), К. Ф. Тиандер заключает, что если Снорри знал одну поездку Эйрика в Бьярмаланд, то автору «Саги об Эгиле» было известно о многих, и это были «знаменитые поездки» (Тиандер 1906. С. 393). Вывод о «знаменитости» К. Ф. Тиандер делает на том основании, что в древнеисландском тексте стоит местоимение sin «свой» (för sína – В. п. ед. ч. – «свою поездку»). Думаю, что такое словоупотребление, отвечающее строю германских языков, дополнительной смысловой нагрузки не несет.

15 К. Ф. Тиандер отмечает, что если исходить из хронологии «Саги об Эгиле», то поход Эйрика в Бьярмаланд придется отнести к 913–914 гг., но это противоречило бы данным королевских саг. Поэтому, следуя за Финнуром Иоунссоном, высказавшим предположение, что Торольв вовсе не участвовал в походе Эйрика, Тиандер всецело полагается «на определения королевских саг» и заключает, что поездка могла состояться между разделом Норвегии в 920 г. и началом единовластия Эйрика в 930 г. (Тиандер 1906. С. 391–392).

16 См. комм. 18 и 19 к «Саге о Харальде Прекрасноволосом» по «Кругу земному» (в Главе 2, § 2.2). О топонимах Бьярмаланд (Bjarmaland) и Вина (Vina) см. Этногеографический справочник.

17 Вероятно, имеется в виду драпа об Эйрике Кровавая Секира скальда Глума Гейрасона. См. комм. 3 и 4 к «Саге о Харальде Прекрасноволосом» по «Красивой коже» (в Главе 2, § 2.1). Ср.: Berman 1982.

 

Приложение X

«Сага о гутах»

 

Введение

«Сага о гутах» («Guta saga») – легендарная история Готланда, написанная анонимным автором на древнегутнийском языке. Сага сохранилась в виде небольшого прозаического отрывка (ок. 2000 слов), следующего непосредственно за «Готландскими законами» («Gutalag») в кодексе В 64 Королевской библиотеки Стокгольма. Рукопись датируется XIV в., хотя тексты в их нынешней форме были созданы, несомненно, в первой четверти XIII в. Сага представляет собой один из немногих прозаических текстов неправового содержания, записанных в это время на местном языке в восточно-скандинавском ареале. Кроме гутнийской «Саги о гутах», известно пять ее средневековых переводов: три древнедатских, один древнешведский и один немецкий начала XV в. Все они, а также рукопись В 64, восходят к одному оригинальному тексту начала XIII в. Сага основана в первую очередь на местных традициях.

В начальной части саги, содержащей переселенческое сказание (гл. 1), зафиксирован ряд восточноевропейских топонимов. В саге также содержится известие о длительной остановке Олава Харальдссона на Готланде по пути на Русь (гл. 2). В рассказе о крещении Готланда (гл. 3) уточняется, как шел маршрут паломников в Святую Землю.

Издания

Guta lag och Guta saga / H. Pipping (SUGNL. В. XXXIII). 1905-07.

Guta lagh med Gutasagan / T. Gannholm. Stánga, 1994.

Guta saga. The History of the Gotlanders / Chr. Peel (Viking Society for Northern Research. Text Series. Vol. XII). L., 1999.

Основные переводы

Английский

Guta saga. The History of the Gotlanders / Chr. Peel. L., 1999.

Русские

Гута-сага// Сыромятников 1892. С. 41^-8.

Сага о гутах / С. Д. Ковалевский // СВ. 1975. Вып. 38. С. 307–311.

Важнейшая литература

Wessén 1945; Tiberg 1946; Weibull 1963; Fritzell 1972; Gutar och vikingar 1983; Mitchell 1984; Maillefer 1985; Swanström 1985; Mitchell 1993; Peel 1999.

 

Текст

Публикуется по изданию: Guta saga. The History of the Gotlanders / Chr. Peel. L., 1999.

[1]Джаксон 1993а.

[…] Siþan foru þair bort i Faroyna oc bygþus þar fírir. Þar gatu þair ai sik uppi haldit, utan foru i aina oy viþr Aistland, sum haitir Dagaiþi, ok bygþus þar firir ok gierþu burg aina, sum enn synis.

Þar gatu þair ok ai sik haldit, utan foru upp at vatni, þy sum haitir Dyna, ok upp ginum Ryzaland. So fíerri foru þair, et þair quamu til Griklanz. […] (S. 4)

[2]Джаксон 1994а.

[…] Eptir þet siþan quam helgi Olafr kunungr flyandi af Norvegi miþ skipum ok legþis i hamn, þa sum kallar Akrgarn. Þar la helgi Olafr lengi. […] Þeþan for helgi Olafr til Ierslafs i Hulmgarþi. […] (S. 8)

[3]Джаксон 2000а.

[…] Fyr en Gutland toki steþilica viþr nekrum biskupi, þa quamu biskupar til Gutlanz, pilagrimar til helga lanz Ierusalem ok þeþan haim foru. Þan tima var vegr oystra vm Ryzaland ok Grikland fara til Ierusalem. […](& 10)

 

Перевод

Глава 1

[Сага начинается с того, как был найден остров Готланд, далее следует рассказ о его первых жителях, о том, как постепенно увеличилось население острова и как был выслан с острова каждый третий по жребию мужчина 1 . Гуты 2поплыли к побережью Швеции, но их изгнали оттуда.] Затем отправились они прочь на Фарёй3 и поселились там. Там они не смогли прокормить себя, отправились они оттуда на один остров близ Эйстланда, который зовется Дате4, и поселились там, и построили там крепость, которая все еще видна.

Там они тоже не смогли себя прокормить. Оттуда они отправились вверх по той реке, что зовется Дюна5, и вверх6 через Рюцаланд7. Они уехали так далеко, что пришли в Грикланд. [Там они остались навсегда 8 .]

Глава 2

[Жители Готланда добровольно стали подданными шведского короля.] Вскоре после этого приплыл [на Готланд] конунг Олав Святой, бежавший на кораблях из Норвегии, и пристал в той гавани, которая называется Акргарн. Там Олав Святой оставался долго. [Олав крестил человека по имени Ормика.] Оттуда Олав Святой отправился к Йерцлаву в Хульмгард9. [Рассказывается о том, как гуты крестились и строили церкви.]

Глава 3

[О том, как весь остров был крещен, и о строительстве церквей.] Пока Готланд не стал подчиняться одному епископу, на Готланд приезжали епископы, которые были паломниками в святой земле Иерусалиме и ехали оттуда домой. В то время путь на восток шел через Рюцаланд и Грикланд до Иерусалима10. [О вхождении Готланда в епископию Линчёпинга.]

 

Комментарий

1 Вынужденное переселение, вызванное перенаселением Готланда, могло быть как исторической реальностью, отразившейся в преданиях, сохраненных устной традицией (Peel 1999. Р. xxv-xxvii), так и литературным клише, тем более что этот мотив нередко встречается в раннесредневековых источниках (Weibull 1963. S. 27, 34–35). В литературе предлагался и промежуточный вариант, согласно которому устная традиция, связанная с переселением, была оформлена в момент записи по образу и подобию схожих письменных текстов (Tiberg 1946. S. 46). С. Н. Сыромятников отнес данное переселенческое сказание «к разряду преданий, порожденных горделивою мыслью, что Скандинавия – родина человека» (Сыромятников 1892. С. 28).

2Гуты – древнешведское племя, населявшее о. Готланд.

3 Фарёй (Faroy) – остров Форе к северу от Готланда.

4 Дагё (Dagaiþi) – эстонский остров Хийумаа.

5 Дюна (Dyna) – река Западная Двина (см. Этногеографический справочник). Скандинавские источники из трех известных им путей на Русь (через Западную Двину, Финский залив и Северную Двину) фиксируют лучшее знакомство именно с Запади одвинско-Днепровским путем. В ряде саг он фигурирует в качестве транспортной магистрали. Так, в «Саге о крещении» описывается путь из Константинополя через Киев и Полоцк в Данию, а в «Саге о гутах» – дорога по Западной Двине с Готланда в Византию (см.: Джаксон 2007а. С. 275–289).

6Вверх. – Используемое в качестве географического термина, наречие обозначает движение от побережья, вглубь территории.

7 Рюцаланд (Ryzaland) – Русь.

8 С. Д. Ковалевский полагает, что под гутами, оставшимися в Грикланде (Византии), понимаются «крымские готы, поселения которых существовали в Крыму еще в конце XVIII в.» (СВ. 1975. Вып. 38. С. 310, примеч. 14 к гл. 1).

9 О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1. Согласно Снорри Стурлусону, Олав отправился «летом в путь и не останавливался, пока не приплыл на восток в Гардарики к конунгу Ярицлейву и княгине Ингигерд» (ÍF. XXVII. 328), т. е. ни о какой стоянке по дороге на Русь на Готланде, тем более продолжительной, Снорри не знает, хотя он и упоминает остановку Олава у Готланда на пути домой (ÍF. XXVII. 343). Финнур Иоунссон думал, что именно эта описанная Снорри остановка у Готланда отразилась в «Саге о гутах» (Finnur Jónsson 1924. S. 83). Возражения против этой точки зрения высказала Кр. Пил, полагающая, что не «Круг земной» Снорри был источником этого известия «Саги о гутах», а некий местный устный рассказ (Peel 1999. Р. xxxvii-xxxviii). Роль Олава в крещении Готланда, как она описана в «Саге о гутах», исследователи считают преувеличенной, хотя сам факт посещения им острова не отрицают (подробнее см.: Peel 1999. Р. xxxvi-xlii).

10 Автор «Саги о гутах» указывает на существование некогда «восточного» пути скандинавских паломников в Иерусалим, но дает понять, что в его время этим путем уже не пользовались (см.: Peel 1999. Р. 50). Как показывает анализ источников, в древнескандинавской картине мира для XII в. на равных правах присутствуют три основных маршрута из Скандинавии в Рим, Константинополь и Иерусалим – «Западный» морской путь, различные варианты сухопутного центральноевропейского маршрута и «Восточный» путь по рекам Восточной Европы, – в то время как для XI в. зафиксирован только последний из них (речной), а для XIII в., напротив, только континентальный (сухопутный). Нередко, в рассказах о более раннем времени, но при отсутствии более ранних свидетельств, авторы XII и XIII вв. сами воссоздают маршрут, руководствуясь как реальной исторической ситуацией, так и господствующими в обществе представлениями (см.: Джаксон 2007а. С. 337–353).

 

Приложение XI

«Сага о Кнютлингах»

 

Введение

«Сага о Кнютлингах» – вводящее в заблуждение наименование собрания королевских саг. Посвященная датским конунгам с X до начала XIII в. и созданная по образцу «Круга земного» Снорри Стурлусона, «Сага о Кнютлингах» все же уступает ему как в литературном, так и в историческом отношении. Однако она тоже распадается на три части, первая из которых посвящена предкам Кнута Святого, от Харальда Гормссона Синезубого (ок. 940–986), через Кнута Могучего до Харальда Свейнссона, правившего с 1074 по 1080 г.; вторая и основная часть повествует о Кнуте Свейнссоне Святом, датском конунге с 1080 по 1086 г.; заключительная часть говорит о потомках Кнута вплоть до Кнута Вальдемарссона, датского правителя с 1182 по 1202 г.

Наряду с «Кругом земным», к источникам «Саги о Кнютлингах» относятся «Сага о Иомсвикингах» и «*Жизнеописание Олава Святого» Стюрмира Карасона, равно как и не дошедшие до нас труды Сэмунда Мудрого и Ари Мудрого, а также поэзия скальдов. Вероятно, в основе ее лежит несохранившаяся «*Сага о Кнуте Святом». Отчасти сага связана с «Деяниями датчан» Саксона Грамматика; автор также использовал датские анналы и, возможно, устную традицию. Проблема источников «Саги о Кнютлингах» однозначно не решена.

Сага была написана в середине XIII в. Автор ее неизвестен. Предположительно, им был Олав Тордарсон Хвитаскальд (ум. в 1259 г.), автор хвалебных песней в честь норвежского конунга Хакона Хаконарсона (ум. в 1263 г.) и его сына Хакона Хаконарсона младшего (ум. в 1257 г.), шведского конунга Эйрика Эйрикссона (ум. в 1250 г.) и датского конунга Вальдемара Вальдемарссона (ум. в 1241 г.), племянник знаменитого исландского политика, историка Снорри Стурлусона и брат Стурлы Тордарсона, автора «Саги о Хаконе Хаконарсоне», «Саги о Магнусе Исправителе Законов» и др. Сага сохранилась в бумажных списках и фрагментах рукописей рубежа XIII–XIV вв.

В приводимых ниже фрагментах говорится о бегстве Олава Харальдссона на Русь после проигранной им битвы против Кнута Могучего и ярла Хакона Эйрикссона; упоминаются курши, земгалы и прочие народы Восточного пути. Однако самая значимая информация касается североевропейских матримониальных союзов Х-XII вв., а именно браков представителей русской княжеской династии, с одной стороны, и скандинавских дворов – с другой.

Издания

Knýtlinga saga // Sggur Danakonunga / C. af Petersens og E. Olson (SUGNL. B. XLVI). 1919–1925.

Knýtlinga saga // Danakonunga sggur / Bjami Guðnason (ÍF. В. XXXV). 1982. Bis. 91-321.

Основные переводы

Английский

Knytlinga Saga. The History of the Kings of Denmark / Tr. by Hermann Pálsson and P. Edwards. Odense, 1986.

Важнейшая литература

Finnur Jónsson 1900; Albeck 1946; Campbell 1946-53; Albeck 1963; Ellehoj 1966; Schier 1970. S. 30; Weibull 1976; Bjarni Guðnason 1982. Bis. lxxi-clxxxvii; Simek, Hermann Pálsson 1987. S. 211–212; Knirk 1993a; Malmros 1993b; Ármann Jakobsson 1997b; Ármann Jakobsson 2005. P. 397–399; Phelpstead 2007; Джаксон 20096.

 

Текст

Публикуется по изданию: Knýtlinga saga // Sggur Danakonunga / C. af Petersens og

E. Olson (SUGNL. B. XLVI). 1919–1925.

K. 2. Fall Styrbjarnar ens sterka

Á dggum Haralds konungs Gormssonar var Styrbjgrn enn sterki í hemaði i Austrveg. Styrbjgrn var son Óláfs Bjarnarsonar Sviakonungs. Styrbjgrn kom með her sinn i Danmgrk ok fekk handtekit Harald konung; þá gipti Haraldr honum Þyri, dóttur sina, ok for sjálfr til Svíþjóðar með Styrbimi. […] (Bis. 30)

K. 6. Enn helgi Játmundr drap Svein konung

Sveinn konungr var hermaðr mikill ok enn ríkasti konungr; hann herjaði víða bæði um Austrveg ok suðr um Saxland; at lyktum for hann með her sinn vestr til Englands ok herjaði þar víða ok atti þar margar orrostur; þar var þá Aðalráðr konungr Játgeirsson. […] (Bis. 33)

К. 11. Frá ÚLfi jarli

[…] Váru synir þeirra Guðina ok Gyðu: Haraldr Englakonungr ok Tosti jarl, er kallaðr var tréspjót, Mgrukári jarl ok Valþjófr jarl ok Sveinn jarl; þaðan er mart stórmenni komit í Englandi ok í Danmǫrku ok í Svíaríki ok austr í Garðaríki; eru þat konungaættir í Danaríki. Gyða hét dóttir Haralds konungs Guðinasonar, hana átti Valdamarr konungr í Hólmgarði; þeirra son var Haraldr konungr; hann átti dœtr II, er enn skal frá segja síðar. (Bis. 42)

K. 17. Sveinn konungr kom í Nóreg

í þann tíma er Knútr konungr réð Englandi ok Danmgrk, þá réð Óláfr Ha-raldsson fyrir Nóregi. En er Óláfr konungr kom þar til ríkis, þá stukku ór landi fyrir honum Sveinn jarl Hákonarson ok Hákon jarl Eiríksson, systurson Knúts konungs; hann for til Englands á fund Knúts konungs, frænda sins, ok tók hann vel við honum. Síðan ófriðaðiz með þeim Oláfi konungi ok Knúti konungi. Knútr konungr ok Hákon jarl kómu í Nóreg með her óvígjan; var þat ofarla á dggum Óláfs konungs, ok lggðu þeir land alt undir sik. Knútr konungr setti þá Hákon, frænda sinn, til rikis í Nóregi, en hann for þaðan til Danmerkr; en Oláfr konungr flýði þá landit ok for þá austr í Garðaríki ok kom aptr í Nóreg tveim vetrum síðar ok átti þá orrostu mikla á Stiklarstgðum við lenda menn sína, er þá hǫfðu ggrz honum otmir ok váru þá mótstgðumenn hans; þar fell Óláfir konungr, sem alkunna er orðit, ok er hann hei-lagr ok liggr í skríni í Niðarósi. […] (Bis. 49–50)

K. 22. Frá Danakonungi

[…] Haraldr Sigurðarson kom þat vár til Svíþjóðar austan ór Garðaríki, mágr Sveins. Haraldr átti þá Ellisif, dóttur Jarizleifs konungs ór Hólmgarði; móðir hen-nar var Ingigerðr, dóttir Óláfs sœnska, en hann var móðurbróðir Sveins Úlfssonar. […] (Bis. 58)

K. 23. Frá bgrnum (Sveins konungs)

[…] Sveinn Úlfsson var ágætr konungr ok vinsæll, svá at eigi hefir einhverr Da-nakonunga ástsælli verit af gllu landsfólkinu; hann var lengi konungr yfir Danmgrk. Þorgísl, son Sveins konungs, for austr í Garðaríki; þar átti hann móðurætt ggfga; fœddiz hann þar upp ok var þar til konungs tekinn ok kom ekki síðan til Danmerkr. Sigurðr, son Sveins konungs, fell á Vinðlandi. (Bis. 61)

К. 26. Haraldr til konungs tekinn

[…] Knútr, son Sveins konungs, hafði áðr verit í hemaði i Austrveg, ok hafði hann lið mikit ok góðan skipakost. Svá segir Kálfr Mánason í kvæði sínu, at Knútr hafi sigrat X konunga, þá er hann var í hemaði í Austrveg. […] (ВIs. 65)

К. 29. Frá Knúti konungi

Knútr konungr var ríkr maðr ok refsingasamr ok hegndi mjǫk osiðu; en meðan Haraldr hein hafði verit konungr yfir Danmgrk, þá hǫfðu litt verit hegndir ósiðir, bæði innanlandsmgnnum ok víkingum,er þá herjuðu í Danmgrk, bæði Kúrir ok aðrir Austrvegsmenn. En er Knútr var konungr orðinn, þá varði hann landit harðfengiliga ok rak alia heiðingja af landi sínu ok jafnvel af sjónum, svá at engi þorði úti at liggja fyrir Danmgrk fyrir sakir ríkis Knúts konungs ok herskapar. […] (ВIs. 76)

К. 30. Kvánfang Knúts

[…] Þorgísl Sveinsson var til konungs tekinn austr í Garðaríki, sem fyrr var ritat, ok kallaði ekki til rikis í Danmgrk. (Bls. 77)

K. 39. Skiptjón

[…] Þat var eitt sumar, at skip ngkkut bjóz af Nóregi bæði mikit ok auðigt; þat skip áttu kaupmenn, þeir er ætluðu til Eistlands eða annarsstaðar í Austrveg. Þeir sigldu fyrst til Danmerkr ok síðan austr í gegnum Eyrarsund ok svá austr til Bor-gundarhólms. Síðan hvarf skip þat, svá at ekki spurðiz til ok ekki fannz af því skipi, hvárki menn né fé. […] (Bis. 92)

К. 70. Frá Eiríki jarli Sveinssyni

Eiríkr Sveinsson var þá enn jarl í Sjólandi, ok hafði hann (því) ríki haldit, er Knútr konungr, bróðir hans, fekk honum í hendr. Eiríkr jarl var ríkr hgfðingi ok vinsæll; hann hafði lgngum mikla hirð með sér; hann var í hemaði um Austrveg ok herjaði á heiðingja, en lét alia kristna menn í friði fara, þann veg sem gllum líkaði bezt, ok svá kaupmenn; við þessa meðferð varð hann frægr ok vinsæll um allan Austrveg, svá at hverr maðr, sá er ngkkurs þótti verðr, þá kunni skyn á hans nafni; hann for alt austr í Garðaríki ok sótti par heim hǫfðingja ok ríkismenn, ok tóku þeir honum allir vel ok sœmiliga; þá hann þar stórar gjafir af ríkismgnnum. Svá segir Markús Skeggjason í Eiríksdrápu:

Fœðir sótti fremðar ráða foldar vgrðu austr í Garða; auði gœddu allvald prúðan ítrir menn, þeirs hnoggvi slíta. Stillir varð of Austrveg allan einkar tíðr enn mærðar blíði; hinn varð engr, es hans nafn kynnit heiðar manns í lofi reiða.

Eiríkr jarl bjó ferð sína snemma um várit ór Gǫrðum austan ok lét setja fram skip sin, þegar ísa leysti, ok búa þau at gllu, sem hann hafði bezt efni til; hann siglði austan gndurt sumar ok heim til Danmerkr í ríki sitt. Svá segir Markús Skeggjason:

Vár gndurt bjó Vinða rýrir veglig flaust ór Gǫrðum austan; hlýrum skaut á hola bgru helmings oddr í sumars broddi. Hlýðu studdi borðvið breiðan bróðir Knúts í veðri óðu; síðan knátti svikfolks eyðir, snilli kendr, við Danmgrk lenda.

(Bls. 164–166)

K. 86. Læstar hafnir

I þenna tíma var herskátt mjǫk í DanmQrk af heiðingjum ok Qðrum Austrvegsmgnnum, þeim er lgngum lágu í hemaði á sumrum ok ræntu kaupmenn eða landsmenn. […] (Bls. 199–200)

K. 87. Frá Viðgauti

Viðgautr hét maðr; hann var ættaðr af Sámlandi; hann var heiðinn maðr í þann tíma; hann var kaupmaðr ok stórauðigr ok vel mentr um marga hluti; hann var jaf-nan vanr at sigla kaupferðir í Austrveg.

Þat var eitt sumar, er hann sigldi austan ok ætlaði þá heim at halda, at hann varð síðbúinn; ok er hann kom austan at Kúrlandi, þá lágu Kúrir þar fyrir honum á hers-lcipum ok lggðu þegar at honum ok vildu drepa hann, en taka fé hans til sin; en með þvíat hann var einskipa, en þeir Kúrir hǫfðu lið mikit, þá sá hann engi afla sinn í móti þeim, ok vill hann undan leita ok sigla heim til Sámlands; en Kúrir sigldu þe-gar eptir honum ok bægðu honum þegar frá landinu ok vildu gjarna hafa líf hans olc fé. […] Hertoginn spurði, hverir þeir væri. Viðgautr nefndi sik ok sagði, at þeir váru af Sámlandi. […] Hertoginn spurði hann margs ór Austrvegi, ok kunni Viðgautr honum þaðan mart at segja, þat er hann vildi forvitnaz. (Bls. 200–203)

К. 88. Kvánfang Knúts lávarðar

í þenna tíma var konungr austr í Hólmgarði Haraldr, son Valdamars konungs Ja-rizleifssonar, Valdimarssonar, fóstra Óláfs konungs Tryggvasonar. Móðir Haralds konungs var Gyða, dóttir Haralds Englakonungs Guðinasonar. Haraldr konungr átti Kristínu, dóttur Inga Svíakonungs Steinkelssonar, systur Margrétar dróttningar, er þá átti Níkulás Danakonungr. Dœtr Haralds konungs í Hólmgarði ok Kristínar váru þær Málmfríðr, er átti Sigurðr Jórsalafari Nóregskonungr, ok Engilborg.

En er Viðgautr hafði verit um vetr með Knúti lávarði í miklum kærleikum, þá beiddi hertoginn hann, at hann mundi fara sendifgr hans austr í Hólmgarð at biðja Engilborgar, dóttur Haralds konungs, til handa honum. […]

En er Viðgautr var búinn, þá siglir hann í brott með sitt fgruneyti, ok er ekki sagt frá hans ferðum, fyrr en hann kom austr í Hólmgarð á fund Haralds konungs, ok heimti hann sik brátt fram í fégjgfum við konunginn. Haraldr konungr tók honum sœmiliga, þvíat Viðgautr var frægr maðr ok djarfr í máli ok kunni margar tungur ok þyrfti ekki túlk fyrir sér. […]

Síðan átti konungr tal við dóttur sína Engilborg ok við annat ráðuneyti sitt ok tjáði þetta mál fyrir þeim. Allir fýstu þessa ráðs, ok þótti þetta vel efnat, ok var þat ráð ggrt með samþykki Engilborgar, konungs dóttur, at hana skyldi gipta Knúti lávarði, ok fór Viðgautr til Danmerkr með þessum erendum ok fann Knút lávarð ok sagði honum frá sínum ferðum. Hertoginn þakkaði honum sitt starf. Eptir þetta ef-naði Knútr lávarðr til brúðlaups sins, en Haraldr sendi Engilborg, dóttur sína, austan ór Hólmgarði at nefndri stundu með fríðu fgruneyti. En er hon kom til Dan-merk, tók hertoginn vel við henni ok þar með gll alþýða; síðan gerði hann brúðlaup sitt með miklum sóma. Þau áttu ngkkur bgm, þau er enn munu síðar nefnd vera. (Bls. 203–206)

K. 93. Frá bgmum (Knúts Lávaröar)

Enn helgi Knútr lávarðr ok Engilborg áttu dœtr III, Margrétu ok Kristínu ok Katrínu; hon var gipt í Austrveg, en Kristínu átti Magnús blindi Nóregskonungr, son Sigurðar Jórsalafara; Margrétu átti Stígr hvítaleðr á Skáni. […] En er enu heila-gi Knútr lávarðr fell, þa var Engilborg, kona hans, með barni; hon var þenna vetr austr í Garðaríki með Haraldi konungi, feðr sínum; hon fœddi sveinbam, ok hét sá sveinn Valdimarr; hann var fœddr VII nóttum eptir liflát ens heilaga Knúts lávarðar, fǫður sins; hann var snemma bæði vænn ok mikill ok afbragðligr um fiesta hluti; hann óx upp austr í Garðaríki með móðurfrændum sínum, meðan hann var í barnœsku, ok var brátt vinsæll af alþýðu manna. (ВIs. 216–217)

К. 99. Eiríkr eymuni (tekinn til konungs)

[…] Hann átti Málmfríði dróttningu, dóttur Haralds konungs (Valdimarssonar), Jarizleifssonar, austan ór Hólmgarði, systur Engilborgar, er átti Knútr lávarðr, bróðir hans. Málmfríði hafði fyrr átta Sigurðr Jórsalafari Nóregskonungr. (Bls. 224)

K. 108. Frá konungum

[…] Síðan fór Knútr konungr austr í Garðaríki ok þaðan austan; hann fór þá suðr í Rauðstokk til móðurbrœðra sinna, ok vildu þeir eigi, at hann væri þar, þvíat þeir ætluðu, at hann mundi vilja hafa ríkit undan þeim. […] (Bls. 238)

К. 109. Frá keisara ok Sveini konungi

[…] Eptir þetta gipti Knútr konungr Valdimar Suffíu, systur sína sammœdda; hón var dóttir Valaðars konungs af Pólínalandi. Hér með gaf Knútr konungr Valdimar þriðjung af allri sinni eign til vináttu ok heilla sátta. Kristófórús hét son Val-dimars; han var frilluson; Tófa hét móðir hans. (Bls. 242)

K. 123. Drepnir Kúrir

[…] En er þeir váru úti á herskipunum, þá spurðu þeir, at Kúrir hǫfðu her úti ok herjuðu á Bleiking; þeir vissu þó eigi víst, hvárt þetta var með sannleik, ok þótti þeim hér þurfa ráð við at gera, ok gerðu þeir þat ráð, at Kristófórús ok Absalón biskup ok Ásbjgrn fóru þangat ok sigldu til Eylands; þar tóku þeir fé mikit ok svá menn; en er þeir kómu til skipa sinna, þá spurðu þeir, at Kúrir váru við Mgn. […] (Bls. 275–277)

K. 124. Tekinn ór jpröu enn helgi Knútr

[…] En frændsemi var milcil með þeim Magnúsi konungi ok Valdimar konungi. Móðir Valdimars konungs var Engilborg, dóttir Haralds konungs Valdimarssonar, sem fyrr var sagt, en systir hennar var Málmfríðr, en átti Sigurðr konungr Jórsalafa-ri, ok var þeirra dóttir Kristin, móðir Magnúss konungs Erlingssonar. […] (Bls. 278)

 

Перевод

Глава 2. Гибель Стюрбьёрна Могучего

В дни конунга Харальда Гормссона был Стюрбьёрн Могучий1 в военном походе в Аустрвеге2. Стюрбьёрн был сыном О лава Бьярнарсона, конунга свеев. Стюрбьёрн пришел со своим войском в Данмарк и захватил конунга Харальда; тогда отдал ему Харальд в жены Тюри, свою дочь, а сам отправился в Свитьод вместе со Стюрбьёрном. [Харальд возвращается в Данию, а Стюрбьёрн погибает в битве с Эйриком Победоносным.]

Глава 6. Святой Ятмунд убил конунга Свейна

Конунг Свейн3 был великим воином и могущественнейшим конунгом; он воевал во многих местах как по Аустрвегу, так и на юге по всему Саксланду; наконец, он отправился со своим войском на запад в Энгланд и воевал там повсюду, и было у него там много битв; там был тогда конунгом Адальрад Ятгейрссон4. [О том, как погиб конунг Свейн.]

Глава 11. О ярле Ульве5

[Рассказывается, как Гудини спас ярла У льва, а тот отдал за него свою сестру Гюду, чем помог Гудини стать ярлом.] Сыновьями Гудини и Гюды были Харальд, конунг англов, и ярл Тости по прозвищу Деревянное Копье, ярл Мёрукари и ярл Вальтьов, и ярл Свейн; от них пошли многие великие люди в Энгланде и в Данмарке, и в Свиарики, и на востоке в Гардарики6; [к ним восходит] королевский род в Данарики. Гюдой7 звали дочь конунга Харальда Гудинасона8, ее взял в жены конунг Вальдамар9 в Хольмгарде10; их сыном был конунг Харальдii; у него было две дочери12, об одной из которых скоро будет говориться.

Глава 17. Конунг Свейн пришел в Норег

В то время, когда конунг Кнут13 правил в Энгланде и Данмарке, Норегом правил Олав Харальдссон14. И когда конунг Олав пришел там к власти, бежали от него из страны ярл Свейн Хаконарсон и ярл Хакон Эйрикссон, сын сестры конунга Кнута15; он отправился в Энгланд к конунгу Кнуту, своему родственнику, и тот его хорошо принял. Вскоре началось немирье между конунгом Олавом и конунгом Кнутом. Конунг Кнут и ярл Хакон пришли в Норег с несметным войском; было это под конец правления конунга Олава, и подчинили они себе всю землю16. Конунг Кнут поставил тогда Хакона, своего родственника, правителем в Нореге, а сам отправился оттуда в Данмарк; а конунг Олав бежал тогда из страны и поплыл на восток в Гардарики17, и вернулся назад в Норег двумя годами позже, и была у него большая битва при Стикластадире18 со своими лендрманнами, которые тогда сделались ему неверны и были тогда его противниками; там пал конунг Олав, как всем известно, а [сейчас] он – святой и лежит в раке в Нидаросе. [Правителем в Норвегии стал Свейн, сын Кнута Могучего.]

Глава 22. О конунге данов

[Рассказывается о том, как Магнус Олавссон поставил Свейна Ульвссона ярлом в Дании, а датчане той же осенью избрали его королем, и о дальнейших взаимоотношениях Магнуса и Свейна.] Харальд Сигурдарсон19, свояк Свейна20, приплыл той весной в Свитьод с востока из Гардарики. Женой Харальда тогда была Эллисив21, дочь конунга Ярицлейва22 из Хольмгарда; матерью ее была Ингигерд23, дочь Олава Свенского24, а он был братом матери Свейна Ульвссона25. [О союзе, заключенном между Харальдом и Свейном против Магнуса. О примирении Магнуса и Харальда. О разделе Норвегии между Магнусом и Харальдом. Об отношениях Харальда и Свейна после смерти Магнуса.]

Глава 23. О детях (конунга Свейна)

[Перечисляются четырнадцать внебрачных сыновей конунга Свейна Ульвссона.] Свейн Ульвссон был славный конунг и так сильно любимый, как ни один конунг данов не был любим всем народом; он долго был конунгом Данмарка. Торгисль, сын конунга Свейна, отправился на восток в Гардарики; там у него были знатные родичи со стороны его матери; он воспитывался там и стал там конунгом, и никогда с тех пор не возвращался в Данмарк26. Сигурд, сын конунга Свейна, пал в Виндланде.

Глава 26. Харальд становится конунгом

[После смерти Свейна, согласно старинному закону, конунгом должен был стать его старший сын, Кнут.] Кнут, сын конунга Свейна, был перед этим в военном походе в Аустрвеге27, и было у него хорошее войско и хорошие корабли. Так говорит Кальв Манасон28 в своей песни, что Кнут победил десять конунгов, когда он был в военном походе в Аустрвеге. [Конунгом, с общего согласия, становится второй сын Свейна, Харальд.]

Глава 29. О конунге Кнуте

Конунг Кнут был могущественным человеком, скорым на расправу, и он наказал многих преступников. А пока конунгом в Данмарке был Харальд Точильный Камень, мало преступников было наказано, и местных жителей, и викингов, которые тогда грабили в Данмарке, как куров, так и других людей с Аустрвега29. Но когда конунгом был объявлен Кнут, он смело защитил страну и прогнал всех язычников со своей земли, а также и из морей, так что по причине могущества и военной силы Кнута никто не отваживался приближаться к Данмарку. [О порядках в стране во время правления Кнута.]

Глава 30. Женитьба Кнута

[Рассказывается о братьях Кнута, сыновьях Свейна. Говорится о жене Кнута, Эдле.] Торгисль Свейнссон стал конунгом на востоке в Гардарики, как уже было написано30, и не претендовал на власть в Данмарке.

Глава 39. Кораблекрушение

[Норвегией тогда правил Олав Тихий, сын Харальда Сигурдарсона, который был женат на Ингирид, дочери Свейна Ульвссона, сестре Кнута.] Случилось однажды летом, что некий корабль, большой и богатый, отплыл из Норега; этим кораблем владели купцы, которые намеревались [плыть] в Эйстланд31 или куда-нибудь в другое место в Аустрвеге. Они приплыли сначала в Данмарк, а затем на восток через Эйрарсунд и дальше на восток к Боргун-дархольму32. Затем тот корабль пропал, так что о нем не было никаких известий, и не нашлись ни люди с этого корабля, ни имущество. [Конунг Олав просил конунга Кнута принять участие в поисках корабля.]

Глава 70. О ярле Эйрике Свейнссоне

Эйрик Свейнссон33 был тогда ярлом на Сьоланде, и держал он то ярлство, которое конунг Кнут34, его брат, передал ему. Ярл Эйрик был могущественным хёвдингом и любим [многими]; он постоянно имел при себе большую дружину. Он шел войной по Аустрвегу и воевал против язычников35, а всех крещеных людей, а также купцов, отпускал с миром, тем путем, который им всего более нравился; благодаря такому обращению он стал известен и любим по всему Аустрвегу, так что каждый достойный человек слышал его имя. Он отправился на восток вплоть до Гардарики и имел там приют у хёвдингов и знатных людей, и приняли все они его хорошо и достойно; там получил он большие дары от знатных людей. Так говорит Маркус Скеггьясон36 в Драпе об Эйрике37: «Питатель славных замыслов (= Эйрик) посетил стражей земли (= князей) на востоке в Гардах38. Видные мужи, чуждые жадности, наделили доблестного властителя богатством. Честолюбивый правитель сделался весьма прославлен по всему Аустрвегу; не было такого человека, кто не помянул бы с похвалой имя этого высокородного мужа»39.

Ярл Эйрик собрался в путь ранней весной с востока из Гардов и велел спустить на воду свои корабли, как только сошел лед40, и снарядить их всем самым драгоценным, что у него было; следующим летом он поплыл с востока домой в Данмарк, в свое государство. Так говорит Маркус Скеггьясон: «Ранней весной опустошитель вендов снарядил превосходный корабль с востока из Гардов; предводитель войска пустил суда по плещущей волне в начале лета. Брат Кнута укрепил широкий борт наставом в сильный шторм; после этого выдающийся уничтожитель народа лжи (= язычников) пристал к берегу в Данмарке»41.

Глава 86. Как было перегорожено море

В то время много военных действий велось в Данмарке язычниками и другими людьми с Аустрвега42, которые подолгу бывали летом в военных походах и грабили купцов и местных жителей. [Кнут Лавард построил крепости в Шлезвиге и Хедебю и перегородил залив железными цепями.]

Глава 87. О Видгауте

Человека звали Видгаут; он был родом из Самланда43; он был язычником в то время; он был купцом и очень богатым, и хорошо образованным во многих отношениях; он всегда был готов отправиться в торговую поездку в Аустрвег.

Это случилось одним летом, когда он плыл с востока и направлялся домой, что он задержался [на востоке]; и когда он подплыл с востока к Курланду44, его там поджидали куры на военных кораблях, и они тотчас напали на него и хотели его убить, а добро его забрать себе. И поскольку он был на одном корабле, а у куров было большое войско, он понял, что не может им противостоять, и пытается бежать [от них] и плыть домой в Самланд. А куры тотчас поплыли за ним и вынудили его выйти в открытое море, и очень стремились лишить его жизни и имущества. Он увидел тогда, что у него было только два выбора: либо встретиться с ними, чем бы это для него ни окончилось, либо плыть дальше в открытое море и повернуть в крещеные страны. И ни один [выбор] не казался ему удачным. И принял он тогда решение плыть с востока по морю в Данмарк. [Он пришел к Кнуту Лаварду 45 .] Герцог спросил, кто они такие. Видгаут назвал себя и сказал, что они из Самланда. [Герцог крестил Видгаута, и тот остался на зиму в Данмарке. Они много беседовали между собой.] Герцог спрашивал его о многом [виденном им] в Аустрвеге, и Видгаут мог многое рассказать ему о том, что тот хотел знать.

Глава 88. Женитьба Кнута Лаварда

В то время конунгом на востоке в Хольмгарде был Харальд, сын конунга Вальдамара, сына Ярицлейва, сына Вальдимара46, воспитателя конунга Олава Трюггвасона47. Матерью конунга Харальда была Гюда, дочь Харальда Гудинасона, конунга англов. Конунг Харальд был женат на Кристин48, дочери Инги, конунга свеев, Стейнкельссона, сестре королевы Маргрет, на которой тогда был женат Никулас, конунг данов. Дочерьми конунга Харальда в Хольмгарде и Кристин были Мальмфрид49, которая была женой Сигурда Крестоносца50, конунга Норега, и Энгильборг51.

И когда Видгаут провел зиму у Кнута Лаварда в большой милости, попросил его герцог, чтобы тот отправился в поездку с его поручением на восток в Хольмгард просить для него руки Энгильборг, дочери конунга Харальда. […]

И когда Видгаут был готов, отправляется он в путь со своими спутниками, и ничего не говорится о его поездках, пока52 он не прибыл на восток в Хольмгард к конунгу Харальду и не завоевал тут же расположения конунга своими подарками53. Конунг Харальд достойно принял его, потому как Видгаут был известным человеком и дерзким в речах, и знал много языков, и [потому] не нуждался в переводчике54. [Видгаут передал Харальду поручение Кнута Лаварда, всячески расхвалил этого последнего, и Харальд дал положительный ответ на сватовство Кнута к его дочери.]

Затем конунг имел разговор со своей дочерью Энгильборг, а также со своими советниками, и изложил перед ними это дело. Все выступали за то, чтобы принять это предложение, и было решено, с согласия Энгильборг, дочери конунга, что она выйдет замуж за Кнута Лаварда. И отправился Видгаут в Данмарк с этими новостями, и встретился с Кнутом Лавардом, и рассказал ему о своей поездке. Герцог поблагодарил его за эту работу. После этого приготовился Кнут Лавард к своей свадьбе, а Харальд послал Энгильборг, свою дочь, с востока из Хольмгарда в назначенное время с прекрасными спутниками. И когда она прибыла в Данмарк, герцог встретил ее хорошо, а также и весь народ; затем устроил он свою свадьбу с большой пышностью55. У них было несколько детей, о которых речь пойдет ниже.

Глава 93. О детях (Кнута Лаварда)

У святого Кнута Лаварда и Энгильборг было три дочери, Маргрет, Кристин и Катрин, которая была выдана замуж в Аустрвег56; а Кристин взял в жены Магнус Слепой, норвежский конунг, сын Сигурда Крестоносца; Маргрет взял в жены Стиг Белое Перо со Сконе. [Следует перечисление внуков и правнуков Кнута Лаварда.] А когда святой Кнут Лавард пал, Энгильборг, его жена, ждала ребенка; той зимой она была на востоке в Гардарики у конунга Харальда, своего отца. Она родила мальчика и назвала его Вальдимар57; он родился через семь дней после гибели святого Кнута Лаварда, своего отца58; в раннем возрасте он был крупным и красивым [ребенком] и во всем превосходил остальных. Пока он был ребенком, он рос на востоке в Гардарики в семье своей матери, и вскоре стал любим всем народом.

Глава 99. Эйрик Эймуни (провозглашен конунгом)

[Эйрик Эймуни стал конунгом в Дании.] Он был женат на княгине Мальм-фрид59, дочери конунга Харальда (сына Вальдимара), сына Ярицлейва, с востока из Хольмгарда, сестре Энгильборг, на которой был женат Кнут Лавард, его брат. Мальмфрид до этого была женой Сигурда Крестоносца, конунга Норега60.

Глава 108. О конунгах

[Датские короли Свен Эйрикссон и Кнут Магнуссон собирались принять участие во Втором крестовом походе 1147–1149 гг., но, поскольку каждый из них боялся оставить страну в руках другого, они так и не покинули Данию. Кнут проиграл битву у Виборга на Ютландии Свену и Вальдемару и бежал сначала в Швецию.] Затем конунг Кнут отправился на восток в Гардарики61, а оттуда назад; он отправился тогда на юг в Росток к братьям своей матери, но они не хотели, чтобы он был там, поскольку полагали, что он может захотеть заполучить их государство. [Кнут пришел в Данию с германским войском, но, проиграв битву, бежал в Саксонию.]

Глава 109. Об императоре и конунге Свейне

[Германский император Фридрих I Барбаросса (1152–1190) пригласил к себе конунга Свена и вынудил его стать своим вассалом. Свен, Кнут и Вольдемар заключили в его присутствии договор о разделе земель в Дании, каковой был ими нарушен по возвращении домой и заменен на новый.] После этого конунг Кнут отдал Вальдимару в жены Суффию62, свою единоутробную сестру63; она была дочерью конунга Валадаря из Полиналанда64. В придачу конунг Кнут дал Вальдимару треть всех своих владений в знак дружбы и окончательного примирения. Сына Вальдимара звали Кристофор; он был сыном наложницы; его мать звали Това.

Глава 123. Убийство куров

[Вольдемар захватил Рюген. Из-за этого у него возникли разногласия с герцогом Генрихом Саксонским, полагавшим, что остров принадлежит Германии. Генрих просил восточных вендов напасть на Данию. Упреждая их нападение, сын Вольдемара Кристофор и епископ Абсалон собрали лейдунг.] И когда они вышли [в море] на военных кораблях, то узнали, что у куров65 было войско в прибрежных водах и грабили они в районе Блекните. [После сражения пали все куры, а датчан только двое.]

Глава 124. [Тело] святого Кнута достали из земли

[Летом 1170 г. эксгумировали тело Кнута Лаварда, отца конунга Вольдемара. Сына Вольдемара, Кнута, короновали на царство. Был установлен мир между Вольдемаром Датским и Магнусом Эрлингссоном Норвежским.] А между конунгом Магнусом и конунгом Вальдимаром было близкое родство. Матерью конунга Вальдимара была Энгильборг, дочь конунга Харальда Вальдимарссона, как говорилось раньше, а ее сестрой была Мальмфрид, на которой был женат конунг Сигурд Крестоносец, а их дочерью была Кристин, мать конунга Магнуса Эрлингссона66. [О продолжении борьбы Вольдемара с вендами.]

 

Комментарий

1Стюрбъёрн Могучий (Styrbjqrn enn sterki) – Бьёрн, сын Олава Бьёрнарсона, племянник шведского конунга Эйрика Победоносного и двоюродный брат Олава Шведского. Прядь о нем в «Саге об О лаве Святом» по «Книге с Плоского острова» см. в Главе 6 (§ 6.6). Стюрбьёрн упоминается в «Круге земном» Снорри Стурлусона – в гл. 28 «Саги о Харальде Прекрасноволосом» («Бьёрн… был отцом Эйрика Победоносного и Олава, отца Стюрбьёрна»), в гл. 11 «Саги о Харальде Серая Шкура» («Эйрик умер от болезни в Уппсале десять лет спустя после смерти Стюрбьёрна») и дважды (гл. 72) в «Саге об Олаве Святом»: Олав Шведский говорит скальду Хьяльти: «.. все же мы думаем, что Харальд сын Горма был меньшим конунгом, чем уппсальские конунги, потому что наш родич Стюрбьёрн подчинил его себе, и Харальд сделался его человеком, а мой отец Эйрик Победоносный одолел Стюрбьёрна, когда они сразились»; Ингигерд, дочь Олава Шведского, уговаривая отца примириться с Олавом Норвежским, говорит: «Я бы на твоем месте оставила Норвегию в покое и отвоевала те земли на востоке, которыми раньше владели конунги шведов и которые недавно подчинил себе наш родич Стюрбьёрн…» (КЗ. 57, 94, 209, 210). Ср. мотив 6.1 в Главе 6.

2 О топониме Аустрвег (Austrvegr) см. Этногеографический справочник.

3Конунг Свейн (Sveinn konungr) – датский король Свен Вилобородый (986-1014). О походах конунга Свейна по Восточному пути других сведений не имеется.

4Адальрад Ятгейрссон (Aðalráðr Játgeirsson) – английский король Этельред II, сын Эдгара, Неразумный (978/9-1016).

5Ярл Улье (Úlfr jarl) – сын Торгильса Спракалегга, женат на Астрид, дочери Свена Вилобородого, сестре конунга Кнута Могучего.

6Гардарики (Garðaríki) – древнескандинавское обозначение Древней Руси (см. Этногеографический справочник).

7Гюда (Gyда) – Гида, дочь английского короля Харальда, сына Гудини, жена Владимира Мономаха (см. Главу 3, мотив 3, комм. 8). На дочери Харальда Английского Гиде был женат киевский князь Владимир Всеволодович Мономах, а их сыном был князь тмутараканский и киевский Мстислав (см. Главу 3, мотив 3, комм. 3, 4, 8).

8Харальд Гудинасон (Haraldr Guðinason) – последний англо-саксонский король, правивший с января по октябрь 1066 г. (см. Главу 9, мотив 3, комм. {ix}).

9Вальдамар (Valdamarr) – Владимир Всеволодович Мономах, р. в 1053 г., великий князь киевский в 1113–1125 гг. (см. Главу 9, мотив 3, комм. 4). О браке Владимира Мономаха и Гиды см. Главу 9, мотив 3, комм. 8.

10Хольмгард (Hólmgarðr) – древнескандинавское обозначение Новгорода (см. Этногеографический справочник).

iiХаральд (Haraldr) – великий князь киевский в 1125–1132 гг. Мстислав, сын Владимира Мономаха (см. Главу 9, мотив 3, комм. 3).

12 Две дочери Харальда-Мстислава – Мальмфрид и Энгильборг (Ингибьорг).

13Кнут (Knútr) – Кнут Могучий, король английский (1016–1035), датский (с 1019 г.), а впоследствии и норвежский (с 1028 г.).

14Олав Харальдссон (Óláfr Haraldsson) – норвежский конунг Олав Святой (1014–1028). См. Главу 6.

15 Сын Гюды, дочери Свена Вилобородого.

16 См. Введение к Главе 6.

17 О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1.

18 29 июля 1030 г.

19Харальд Сигурдарсон (Haraldr Sigurd arson) – норвежский конунг Харальд Суровый Правитель (1046–1066). См. Главу 8.

20Свейн (Sveinn) – датский король Свен Эстридсен (1047–1075/76 гг.). См. Главу 8, мотив 10.

21Эллисив (Ellisif) – Елизавета Ярославна, дочь Ярослава Мудрого и Ингигерд, жена Харальда Сигурдарсона. См. Главу 8, мотивы 3, 8.

22Конунг Ярицлейв (Jarizleifr) – русский князь Ярослав Владимирович Мудрый – князь новгородский в 1010–1016 гг., великий князь киевский в 1016–1018, 1018/1019 – 20 февр. 1054 г. См. подробнее Главу 6, комм, к мотиву 7.2.

23Ингигерд (Ingigerðr) – жена князя Ярослава Мудрого, дочь шведского короля Олава Шётконунга. См. подробнее мотив 6.1 в Главе 6, особенно комм. {ii}.

24Олав Свенский (Óláfr sœnskí) – шведский конунг Олав Шётконунг (ок. 995-1022), сын Эрика Победоносного. См. о нем подробнее в Главе 6, примеч. 6 на стр. 238.

25А он был братом матери Свейна Ульвссона. – Астрид, жена ярла Ульва и мать Свейна, была единоутробной сестрой шведского короля Олава Шётконунга. Их матерью была Сигрид Гордая (см. Главу 8, мотив 10).

26 Никаких других сведений о русской наложнице датского короля Свена Эстридсена в источниках не содержится. Вымыслом представляется объяснение сагой того факта, что Торгисль никогда не возвращался с Руси в Данию, – «он воспитывался там и стал там конунгом». Успенский 2002. С. 54, примеч. 16: «О жизни Торгисля на Руси решительно ничего не известно, что, впрочем, не удивительно, так как здесь он мог фигурировать под другим именем, восходящим к роду его матери. Возможно, его статус в сагах преувеличен, однако для нас важен тот факт, что сага объясняет его исчезновение из «датской перспективы» русскими родовыми связями».

27Аустрвег (Austrvegr) – «Восточный путь», в «Саге о Кнютлингах» – это Восточная Прибалтика (см. Этногеографический справочник).

28Кальв Манасон (Kálfr Mánason) назван в «Перечне скальдов» («Skáldatal») скальдом конунга Кнута Святого, а «Книге о занятии земли» («Landnámabók»), где перечислены его предки, начиная с его прадеда – одного из первопоселенцев по имени Мани Поединщик, – он тоже известен как скальд (Landn. 227). Однако, помимо двух не сопровождаемых цитированием стихов отсылок на него в «Саге о Кнютлингах» (гл. 25 и 26), следов его творчества не сохранилось.

29Куры (Kúrir) – курши (см. Этногеографический справочник, статью «Курланд»). Люди с Аустрвега (Austrvegsmenn) – жители Восточной Прибалтики (ер. комм. 27). Здесь викингами (víkingar) названы курши и другие восточноприбалтийские народы. О викингах-эстах см. в «Саге об Олаве Трюггвасоне» (Глава 5, мотив 2).

30 См. комм. 26.

31 О топониме Эйстланд (Eistland) см. Этногеографический справочник.

32Боргундархольм (Borgundarhólmr) – о. Борнхольм.

33Эйрик Свейнссон (Eiríkr Sveinsson) – сын Свена Эстридсена (ер. комм. 20), датский король Эрик I Добрый, ум. в 1103 г.

34Кнут Свейнссон (Knútr Sveinsson) – сын Свена Эстридсена (ер. комм. 20), датский король Кнут II Святой (1080–1086 гг.), первый национальный святой.

35Аустрвег (Austrvegr) «Восточный путь» в целом предстает в сагах как языческий мир, хотя и отличный от северного царства колдовства и магии – Бьярмаланда и Финнмарка. См. подробнее Главу 9, мотив 7.

36Маркус Скеггъясон (Markús Skeggjason) – исландский законоговоритель и скальд (1040 —ок. 1107 гг.).

37 «Драпа об Эйрике» («Eiríksdrápa») сочинена скальдом Маркусом ок. 1104 г. Здесь сохранились ее 4-я и 5-я строфы (Skj AI. 414–415).

38Гарды (Garðar) – древнескандинавское обозначение Древней Руси, первичное по отношению к более позднему Гардарики (Gardaríkí) (см. Этногеографический справочник).

39Маркус Скеггъясон. «Драпа об Эйрике» (ок. 1104). Skj AI. 445; BI. 414. Перевод висы выполнен А. В. Бусыгиным.

40Велел спустить на воду свои корабли, как только растаял лед. – Типичная лексическая формула для описания пути из Руси в Скандинавию. Если она отвечает реальным условиям, то путь из Новгорода в Ладогу, где спускались на воду морские корабли, шел вдоль берега или по замерзшей реке.

41Маркус Скеггъясон. «Драпа об Эйрике». Skj AI. 445; BI. 414–415. Перевод висы выполнен А. В. Бусыгиным.

42 См. комм. 29.

43Самланд (*Samland) – Самбия (см. Этногеографический справочник).

44Курланд (Kúrland) – земля куршей (см. Этногеографический справочник; ер. также комм. 29).

45Кнут Лавард (Knútr lávarðr) – Кнут Лавард, сын датского короля Эрика I Доброго (1095–1103), брат по отцу Эрика II Памятливого, датский принц, герцог Шлезвигский, бодрицкий король (rex Obodritum) в 1129–1131 гг. (см. Главу 9, мотив 3, комм. (хп}).

46Харальд, сын конунга Вальдамара, сына Ярицлейва, сына Вальдимара. – Здесь наблюдается обычный для саг пропуск в родословии Харальда-Мстислава. Саги, за одним исключением (см. Главу 5, мотив 1, комм, {x}), считают Владимира Мономаха сыном Ярослава Мудрого, соответственно, Мстислав оказывается внуком, а не правнуком Ярослава. О Харальде-Мстиславе см. Главу 9, мотив 3, комм. (iii}.

47 Владимир Святославич назван «воспитателем конунга Олава Трюггвасона», потому что при его дворе в последней четверти X в. провел около десяти лет норвежский конунг Олав Трюггвасон (см. Главу 5).

48Кристин (Kristin) – дочь шведского короля Инги Стейнкельссона (ок. 1084 – ок. 1100) (см. Главу 9, мотив 3, комм. {x}).

49Мальмфрид (Málmfríðr) – Мальмфрид Мстиславна (см. Главу 9, мотив 3, комм. {ii}).

50Сигурд Крестоносец (Sigurðr Jórsalafarí) – норвежский конунг Сигурд I Крестоносец (1103–1130), сын Магнуса III Голоногого, первый муж Мальмфрид Мстиславны. О браке Мальмфрид, дочери Харальда-Мстислава, и Сигурда Крестоносца см. Главу 9, мотив 3, комм. {i}.

51Энгильборг (Engilborg) – Ингибьёрг Мстиславна (см. Главу 9, мотив 3, комм, (xi}).

52И ничего не говорится о его поездках, пока… – Типичная для саг «путевая» формула, используемая в тех случаях, когда автор не владеет конкретной информацией (см.: Джаксон 20106).

53 Об обмене дарами см. комм. 22 к мотиву 2 в Главе 11.

54Видгаут… знал много языков, и [потому] не нуждался в переводчике. – Из этих слов следует, что, по мнению автора саги, обычно при дворе Харальда-Мстислава скандинавы пользовались услугами переводчиков.

55 О браке Кнута Лаварда и Энгильборг Мстиславны см. Главу 9, мотив 3, комм, (xi} и (хп}.

56Катрин, которая была выдана замуж в Аустрвег. – Никаких дополнительных сведений о «прибалтийском» браке дочери Ингибьорг Мстиславны и Кнута Лаварда в источниках не содержится.

57Вальдимар (Valdimarr) – датский король Вальдемар I (1157–1182). См. Главу 9, мотив 3, комм. (xiii}.

58Он родился через семь дней после гибели святого Кнута Лаварда, своего отца. – Дж. Линд находит основания для того, чтобы доверять этому известию саги (см. Главу 9, мотив 3, комм. (xiii}).

59 О браке Эйрика Эймуни и Мальмфрид Мстиславны см. Главу 9, мотив 3, комм, {ii} и (xvi}.

60 См. выше комм. 49 и 50.

61Затем конунг Кнут отправился на восток в Гардарики. – Дополнительных сведений о пребывании на Руси Кнута Магнуссона (ум. в 1157 г.) источники не содержат.

62Суффия (>Suffía) – София, дочь Володаря Глебовича Минского (см. комм. 64), ум. в 1198 г. (см. Главу 9, мотив 3, комм. (xvii}).

63 Матерью Софии была Рикиса, в первом браке жена Магнуса, сына датского короля Нильса (см. Главу 9, мотив 3, комм. (xix}). Сыном Рикисы и Магнуса был Кнут Магну ссон.

64Валадаръ из Полиналанда (Valaðarr af Pólínalandi) – минский князь Володарь Глебович (см. Главу 9, мотив 3, комм, (xviii}).

65 См. выше комм. 29.

66 Об этих родственных связях см. подробнее в Главе 9.

 

Приложение XII

«Обзор саг о датских конунгах»

 

Введение

«Обзор саг о датских конунгах» («Ágrip af spgu danakonunga») – краткая история датских правителей от легендарных времен до правления Вальдемара Победоносного (ум. в 1241 г.) и его сыновей. Хроника открывается генеалогическим древом (от легендарного Ивара Широкие Объятия) королевы Ингеборг, датчанки по рождению, ум. в 1287 г., жены норвежского конунга Магнуса Исправителя Законов. Бьярни Гуднасон предположил, что этот труд был написан исландцем Стурлой Тордарсоном (ум. в 1284 г.) для королевы Ингеборг. Текст сохранился только в одном бумажном списке, сделанном Арни Магнуссоном (1663–1730 гг.) с утраченного ныне пергамена, содержавшего также и «Сагу о Сверрире».

Источниками хроники, вероятно, служили «Круг земной» Снорри Стурлусона и «Сага о Кнютлингах», либо общие с ними источники. Кроме того, автор использовал сочинение бременского каноника Адама, неизвестный каталог датских королей (явно не норвежского, а датского происхождения), датские хроники, созданные в Лундской архиепископии. Р. Мальмрос полагает, что «Обзор саг о датских конунгах» был сочинен в 1261–1287 гг., возможно, норвежцем или исландцем во время его пребывания в Лунде, где хранились (и были доступны хронистам) все те тексты – датские, норвежские и бременские, – на которые опирался в своей работе автор «Обзора».

В приводимых ниже фрагментах упоминается Хольмгард (Новгород) – в контексте легендарной предыстории датского королевского рода (1) и в рассказе о бегстве О лава Харальдссона от Кнута Могучего (2); встречается уникальное для древнескандинавской литературы известие о покорении Кнутом Могучим Эйстланда (3); содержатся сведения о русско-датских матримониальных союзах (4, 5, 6); говорится об участии Вальдемара II в крестовом походе на Эстонию и об основании им Ревеля (7).

Издания

En oldnorsk Saga от Danekongerne // Forhandlinger i Videnskabs-Selskabet i Christiania.

1878. No. 6 / G. Storm. Christiania, 1879.

Ágrip af sggu danakonunga // Danakonunga sggur / Bjarni Guðnason (ÍF. В. XXXV).

1982. Bis. 323–336.

Важнейшая литература

Bjami Guðnason 1982. Bis. clxxxviii-cxciv; Malmros 1993a.

 

Текст

Публикуется по изданию: Ágrip af sggu danakonunga // Danakonunga sggur / Bjarni

Guðnason (ÍF. В. XXXV). 1982. Bls. 323–336.

[1]Джаксон 1993а.

[…] Ráðbarðr konungr í Hólmgarði fekk Unnar, dóttur ívars ins víðfaðma. Þeira son var Randvér, bróðir Haralds hilditannar. Hans son var Sigurðr hringr; hans son Ragnarr loðbrók; hans son var Sigurðr ormr-í-auga; hans son Hgrða-Knútr; hans son var Gormr; hans son Haraldr; hans son var Sveinn tjúguskegg; hans son Knútr inn riki; hans synir váru þeir Hgrða-Knútr, Haraldr ok Sveinn. […] (Bis. 325)

[2]Джаксон 1994а.

[…] Knútr, er Landbertus hét skimamafni ok kallaðr er á danska tungu ok norrœna Knútr riki, tók konungdóm í Danmgrk eptir Svein konung, fǫður sinn, thi vetra gamall. En þrim vetrum síðar herjaði hann til Englands, ok eptir margar or-rostur vann hann undir sik á því ári. Var hann síðan konungr yfir þessum tveim þjóðlgndum, þar til er hann for með tólf hundruð skipa í Nóreg ok lagði undir sik allt konungriki, er inn helgi Óláfr konungr átti ok hann hafði fullkomliga til kristni snúit. Varð þá inn helgi Óláfr konungr at rýma landit fyrir Knúti konungi, ok for hann fyrst i Sviariki ok síðan austr í Hólmgarð. Ok þá er hann hafði verit þar einn vetr, vendi hann aptr í Nóreg ok fell þá í Þrándheimi á Stiklastgðum fyrir landsher. (Bis. 329)

[3]Джаксон 2000а.

Knútr konungr gaf konungangfn þrim sonum sinum, Haraldi í Englandi, Hgrða-Knúti i Danmǫrku, Sveini konungi í Nóregi. Hans móðir var Alfífa. Dóttur Knúts konungs, Gunnhildi, átti herra Heinrekr, er síðan varð keisari. Svá segja danskir menn, at Knútr konungr vann undir sik Eistland. […] (Bis. 329–330)

[4]В монографическом исследовании «восточного» материала королевских саг я придерживалась иного принципа его организации: там мной предпринята попытка рассмотреть ту «восточную» информацию королевских саг, которая является как бы сквозной, общей для всех саг этого вида и поддающейся обобщению (Джаксон 1991).

[…] Óláfir, þriði son Sveins konungs, tók konungdóm eptir inn helga Knút, bróður sinn. Hans dmttning var Ingigerðr dóttir Haralds konungs harðráða af Nóre-gi. Hann var átta vetr konungr ok varð sóttdauðr. […] (ВIs. 331–332)

[5]См. Главы 5, 6, 8, 9, 11.

[…] Eiríkr eymuni tók riki ok konungdóm eptir Níkulás konung. Hann átti Málmfríði dmttning, er fyrr hafði átt Sigurðr konungr í Nóregi Jórsalafari. Hann for með her í Nóreg ok með honum Magnús konungr blindi, son Sigurðar konungs Jórsalafara. […] Eiríkr konungr var drepinn á þingi í Jótlandi. […] Þá hafði hann konungr verit fjóra vetr. […] (Bls. 332–333)

[6]Rokkjær 1963; Hallberg 1968. S. 61–79; Смирницкая 1973; Смирницкая 1976; ср.: Пиотровский 2008; см. также: Lehmann 1939.

[…] Eptir þetta eignaðisk Valdimarr konungr alia Danmgrk ok var ágætr konungr. Hann átti Suffíu, dóttur Valaðar konungs af Pólenía. Þeira synir váru þeir

Knútr konungr ok Valdimarr konungr. Kristófór hertogi var ok son Valdimars ko-nungs. Tófa hét móðir hans. Herra Viljálmr af Brúnsvík, bróðir Otta keisara, fekk dóttur Valdimars konungs, ok aðra feklc Philippús, konungr af Franz. Hina þriðju átti Eiríkr Svíakonungr. Hon hét Ríkiza. […] (Bls. 334)

[…] Valdimarr hertogi tók konungdóm eptir Knút konung, bróður sinn. Hann fekk dóttur konungsins af Bœm, Margrétu, er sumir kalla Dagmey. Þeira son var Valdimarr, er konungr var með feðr sínum ngkkura vetr. Síðar átti Valdimarr konungr Berengaríu, dóttur konungsins af Portúgal. Þeira synir váru þeir Eiríkr ok Abel ok Kristófór. Valdimarr konungr átti ok tvá frillusyni, hertoga Knút ok greifa Níkulás. Valdimarr konungr vann undir sik milcinn hlut af Eistlandi ok kristnaði ok lét gera sterka borg í Revalum. Hann vann ok mikit af þýðersku . […] (Bls. 335)

 

Перевод

[1]Джаксон 1993а.

[…] Радбард, конунг в Хольмгарде, взял в жены Унну, дочь Ивара Широкие Объятия. Их сыном был Рандвер, брат Харальда Боевой Зуб. Его сыном был Сигурд Кольцо; его сыном Рагнар Кожаные Штаны; его сыном был Сигурд Змей-в-глазу; его сыном Хёрда-Кнут; его сыном был Горм; его сыном Ха-ральд; его сыном был Свейн Вилобородый; его сыном Кнут Могучий; его сыновьями были Хёрда-Кнут, Харальд и Свейн1. […]

[2]Джаксон 1994а.

[…] Кнут, который в крещении звался Ландбертом, а на датском языке и на норвежском зовется Кнутом Могучим, стал править в Данмарке после конунга Свейна, своего отца2, [будучи] десяти лет от роду. И тремя годами позднее пошел он военным походом на Энгланд, и после многих битв подчинил себе в тот же год страну. С тех пор он был конунгом над этими двумя землями, пока не отправился с двенадцатью сотнями кораблей в Норег и не подчинил себе все королевство, которым владел конунг Олав Святой и которое он окончательно обратил в христианство. Конунгу О лаву Святому пришлось тогда оставить страну конунгу Кнуту, и отправился он сначала в Свиарики, а затем на восток в Хольмгард3. Прожив там один год, он вернулся назад в Норег и пал там в Трандхейме при Стикластадире, побежденный войском местных жителей.

[3]Джаксон 2000а.

Конунг Кнут дал звание конунга трем своим сыновьям, Харальду в Энгланде, Хёрда-Кнуту в Данмарке, конунгу Свейну в Нореге. Его матерью была Альвива. На дочери конунга Кнута, Гуннхильд, был женат господин Хейнрек, который вскоре стал императором. Так говорят датчане, что конунг Кнут подчинил себе Эйстланд4. […]

К]

[О сыновьях Свена Эстридсена.] Олав5, третий сын конунга Свейна, стал конунгом после святого Кнута, своего брата. Его женой была королева Ингигерд, дочь конунга Харальда Сурового Правителя из Норега6. Он был восемь лет конунгом и был убит. […]

[5]См. Главы 5, 6, 8, 9, 11.

[…] Эйрик Эймуни7 стал конунгом после конунга Никуласа8. Он был женат на королеве Мальмфрид9, которая до этого была замужем за Сигурдом Крестоносцем, конунгом в Нореге10. Он пришел с войском в Норег, и вместе с ним конунг Магнус Слепой, сын конунга Сигурда Крестоносца. […] Конунг Эйрик был убит на тинге в Иотланде. […] К тому времени он пробыл конунгом четыре года. […]

[6]Rokkjær 1963; Hallberg 1968. S. 61–79; Смирницкая 1973; Смирницкая 1976; ср.: Пиотровский 2008; см. также: Lehmann 1939.

[О том, как Вальдемар Датский стал единоличным правителем Дании.\ После этого Вальдимар завладел всем Данмарком и был славным конунгом. Он был женат на Суффии11, дочери конунга Валадаря из Полении12. Их сыновьями были конунг Кнут и конунг Вальдимар. Герцог Кристофор тоже был сыном конунга Вальдимара. Его мать звали Тофа. Господин Вильяльм из Брунсвика, брат императора Отто, женился на дочери конунга Вальдимара, а другую взял в жены Филиппус, конунг из Франца. На третьей женился Эйрик, конунг свеев. Ее звали Рикиса. […]

[7]Рыдзевская 1978. С. 29–88.

[…] Герцог Вальдимар13 стал конунгом после конунга Кнута, своего брата. Он женился на дочери конунга из Бёма, Маргрете, которую некоторые называют Дагмей. Их сыном был Вальдимар14, который был конунгом вместе со своим отцом на протяжении нескольких лет. Позднее конунг Вальдимар женился на Беренгарии, дочери конунга из Португалии. Их сыновьями были Эйрик и Абель, и Кристофор. У конунга Вальдимара было также два сына от наложницы, герцог Кнут и граф Никулас. Конунг Вальдимар подчинил себе большую часть Эйстланда15 и крестил ее, и велел построить мощную крепость в Ревалир16. Он подчинил себе также много соседних земель. [О походах Вальдемара в Норег.]

 

Комментарий

1 О легендарной предыстории датского королевского рода см.: Moller 1997.

2Кнут Могучий (Knútr inn ríkí) – сын Свена Вилобородого, король английский (1016–1035), датский (с 1019 г.), а впоследствии и норвежский (с 1028 г.).

3 О бегстве Олава Харальдссона из Норвегии на Русь см. Главу 6, мотив 10.1; о его жизни на Руси – мотив 10.2.

4 Нигде более в исландских сагах сведений о покорении Кнутом Могучим Эстланда нет. Однако в датских «Риенских анналах» («Annales Ryenses», XIII в., сохранились в рукописи ок. 1300 г.) говорится о том, что Кнут Старый (Gamcelœknut) «подчинил себе также и эстонское племя» («Estonicam etiam gentem subdidit». – DMA. S. 161).

5Олав (Óláfr) – Олав, сын Свейна Ульвссона (Свена Эстридсена), датский король с 1086 по 1095 г.

6Ингигерд (Ingigerðr) – дочь Харальда Сигурдарсона и Елизаветы, дочери Ярослава Мудрого и Ингигерд (см. о ней мотив 11 в Главе 8).

7Эйрик Эймуни (Eiríkr eimuni) – датский король Эрик II Памятливый (1134–1137), внук Свена Эстридсена, сын его четвертого сына датского короля Эрика I Доброго (1095–1103), брат по отцу Кнута Лаварда. О браке Эйрика Эймуни и Мальмфрид Мстиславны см. Главу 9, мотив 3, комм, {ii} и (xvi}. См. также «Сагу о Кнютлингах» (Прилож. XI).

8Никулас (Níkulás) – датский король Нильс (1103–1134), пятый сын Свена Эстридсена. Он был женат на Маргрет, дочери Инги Стейнкельссона, конунга свеев, сестре Кристин, на которой был женат Харальд-Мстислав.

9Мальмфрид (Málmfríðr) – Мальмфрид Мстиславна (см. Главу 9, мотив 3, комм. {ii}).

10Сигурд Крестоносец (Sigurðr Jórsalafarí) – норвежский конунг Сигурд I Крестоносец (1103–1130), сын Магнуса III Голоногого, первый муж Мальмфрид Мстиславны. О его браке с Мальмфрид Мстиславной см. Главу 9, мотив 3, комм. {i}.

iiСуффия (Suffía) – София, дочь Володаря Глебовича Минского, ум. в 1198 г. (см. Главу 9, мотив 3, комм. (xvii}). См. также «Сагу о Кнютлингах» (Прилож. XI).

12Валадаръ из Полении (Valaðarr af Póleníá) – минский князь Володарь Глебович (см. Главу 9, мотив 3, комм, (xviii}). См. также «Сагу о Кнютлингах» (Прилож. XI).

13Вальдимар (Valdimarr) – датский король Вальдемар II Победоносный (1202–1241), сын Вальдемара I.

14Вальдимар (Valdimarr) – Вальдемар Молодой (ум. 1231 г.), старший сын Вальдемара II и его коронованный соправитель (1218–1231).

15 В 1218 г. епископ Риги Альберт обратился к Вальдемару II с просьбой помочь против непокорных эстов и организовать, с благословения папы, крестовый поход. В 1219 г. датское войско высадилось в Эстонии. Вальдемар захватил территорию Эстонии почти до Финского залива.

16 Город Ревель (Таллинн) был основан Вальдемаром II. Герцогом туда он назначил своего побочного сына Кнута.

 

Приложение XIII

«Большая сага об Олаве Трюггвасоне» (начальные и заключительные главы)

 

Введение

«Большая сага об Олаве Трюггвасоне» написана около или вскоре после 1300 г. Автор ее неизвестен, однако в рукописи Holm perg 1 fol им назван Берг Соккасон, исландец, аббат монастыря в Мункатвера. Существует две редакции саги: 1) в рукописях AM 61 fol; AM 53 fol; AM 54 fol; Holm perg 1 fol («Bergsbók»); 2) в рукописях AM 62 fol; GKS 1005 fol («Flateyjarbók»). В настоящем издании тексты публикуются только по одной редакции – по AM 61 fol. Подробнее о саге см. в Главе 5.

Пространное повествование об Олаве Трюггвасоне обрамлено рассказами о конунгах, правивших до и после него. Здесь содержатся сведения, представляющие для нас интерес.

Рукописи, издания, переводы:

См. Главу 5, § 5.5 «Большая сага об Олаве Трюггвасоне».

 

Текст

Публикуется по изданию: Óláfs saga Tryggvasonar en mesta. В. I–III / Ólafur Halldórsson. 1958, 1961,2000.

2. […] En með þvi at þeir þottuz hafa lítit RÍki til for гада, þa foro þeir ihernað sva sem sðgur eru til at Guthormr fell i Elfarkuislum fyrir Solua klofa. tok þa Olafr konungr við þvi RÍki sem hann hafði haft. Halfdan huíti fell aa Eist landi. en Half-dan haleggr j Orkneyium. þeim Þorgisli ok Froða gaf Haralldr konungr herskip ok foro þeir j uestr uiking. […] (Bls. 7)

3. Jrikr ætlaði ser at uera yfir konungr allra bræðra sinna. ok sva uilldi Haralldr konungr faðir hans uera lata. Eirikr var snemmendis hinn mesti hermaðr. þvi var hann kallaðr Eirikr bloð ðx. Þa var hann.xij. vetra er Haralldr konungr gaf honum.v. langskip. ok for hann ihernað. fyrst i austr uegh. ok þaðan suðr vm Danmork. vm Frisland ok Saxland ok dualdiz þar aðra.iiij. uetr. Eptir þat for hann norðr á Finn mðrk ok alt til Biarma landz. ok atti þar orrosto ok hafði sigr. […] (Bls. 8)

5. […] Eirikr bloð aux kom or austr uegi með her skip ok lið mikit. hann beiddiz af Bimi broður sinum at taka við skðttum ok skylldum þeim er Haralldr konungr atti aa Uest folld. En hinn var aðr uandi at Biom færði sealfr konungi e(ðr) sendi menn með. uilldi hann eN sva. ok uilldi eigi af hondum giallda. […] (Bls. 11)

19. […] En er Gunnhilldr kom með sono sína til Danmerkr foro þau þegar aa fund Haralldz konungs ok fengu þar goðar við t ökur. ok fekk konungr þeim ueit-zlur i RÍlci sino sva miklar at þau fengu uel halldit sik ok menn sína. En Haralldr konungr tok til fostrs Haralld Eirilcs s(on) ok knesetti hann. fæddiz hann upp i hirð Dana konungs. Eiriks s(ynir) voro i hernadi þegar þeir höfðo alldr til ok aflaðu ser sva fiar. heriaðu vm austr uegh. Allir voro þeir menn friðir ok fyrr rosknir at afli ok at genii en vetra tali, þess getr Glumr Geíra s(on) j Gra felldar drapu.

Austr lðndum forsk undir allualldr sa er gaf skalldum. hann fekk gagn at gunni gunn hörga slðg mörgum. sliðr tungur let slyngia suerðleiks reginn ferþar. sendi gramr at grundo gulluarpaþar snarpar.

Eiriks s(ynir) sem þeir lettu af hernaði i austr ueg sneruz þeir með lið sítt ofan j Uikina ok heriadu þar. En Tryggvi konungr hafði her uti ok helt til motz við þá. þeir attu margar orrostor ok höfðu ymsir sigr. heriaðv Eiriks s(ynir) stundum i Uikina. En Tryggvi konungr heriaði stundum vm Halland ok Sioland. (Bls. 29)

36. […] En er uaraði lystu þeir Haralldr konungr ok Guþröðr broðir hans þvi at þeir mundu fara j uiking vm sumarit uestr1 vm haf e(ðr) j austr ueg sem þeir voro uanir. drogu þeir þá lið at ser ok hrundo skipum aa uatn ok biögguz. […] Guðrððr konungr sigldi þiodleið austr til Uikr. ok sva austr vm Folldina. Sendi hann þa menn til TryGva konungs með þeim erendum at hann skylldi koma til motz við Guðrpð konung. ok færi þeir baþir samt vm sumarit j austr ueg at herja. […] (Bls. 58–60)

1 AM 61 – Uestr; Flat. – austr.

40. […] Hakon j(arl) helt Riki sino i Þrandheimi ok sat þar optaz aa uetrum. en for vm sumrum j hernat j austr ueg. stundum sat hann vm sumrum i Þrandheimi ok hafði her uti. hellduz G(unnhilldar) s(ynir) þa ecki fyrir norþan Stað. Haralldr gra-felldr for aa eínu sumri með her sinn til Biarma landz ok heriaði þar ok atti orrosto mikla við Biarma aa Vínu bakka. þar hafði Haralldr sigr ok drap folk margt. heriaði hann þa uiða vm landit ok fekk stormikit fe. Sva s(egir) Glumr G(eira) s(on):

Austr reð iofra þrystir orð rackr fyrir by norþan. brand þar er biarmskar kindir. brennanda let renna. gott laut gumna sættir geir ueðr j för þeiri. ððlingi fekkz vngum orð aa Vínu borði. […]

(Bis. 64)

270. […] Vm varit eptir börðuz þeir Olafr konungr ok Sveinn j(arl) Hakonar s(on) fyrir Nesium aa palm drottíns d(ag). Erlingr Skialgs s(on) var i þeim bardaga með Sveini j(arli) ok Einarr þambarskelfir ok margir aðrir lendir menn. Olafr konungr hafði lið minna ok feck þo sigr. En Sveinn flyði ok for siþan or landi aa fund Svia konungs mágs sins ok sagði honum fra skip turn þeira Olafs digra. For Sveinn j(arl) i austr vegh ok heriaði iGarða Riki vm sumarit. En vm haustit er hann kom aptr til Suiþioðar. tok hann sott þa er hann leiddi til bana. En Olafr Haralldz s(on) var tekinn til konungs iNoregi sva sem segir isðgu hans. (Bis. 322)

279. […] Siþan for konungr vpp eptir dalnum með mðrgum ok miklum iarteg-num er guð gerði fyrir hann ok þaðan vpp aa Lesiar sem segir i sðgv hans. for Olafr konungr austr land uegh alt þar til er het Neriki. þar dualðiz hann lengi vm sumarit austr iGarða Riki. ok var honum þar allvel fagnat af Jarizleifi konungi ok Jngigerdi drotningu. dualdiz hann þar um ue-triN ok hafði milclar aahyggivr iskapi hvat hann skylldi гада taka, þviat Jarisleifr konungr baud honum at dueliaz þar sva lengi sem hann uilldi. ok taka af ser mikit Riki til for raða. hugsaði konungr þetta boð fyrir ser. […] Olafr konungr let eptir i Garða Riki Magnus son sinn. en konungr bio skip sin vm varit ok siglði austan til Sviþioþar. en for siþan land vegh vm sumarit norðr i Noreg. birtuz honum þa enn i þeiri ferð merkiligir fyrirburðir bæði vakanda ok sofanda sem segir i sögv hans. (Bis. 332–334)

281. […] En er þat var sannspurt at Hakon j(arl) hafði tyndz i hafi. sva at engi lutr kom til landa sá er aa þvi skipi var. þa bio Einarr ferð sina uestr til Englandz vm varit þa er Olafr hinn helgi for austan or Gðrðum. En er hann fann Knut konung. fagnaði konungr honum uel. Siþan bar Einarr vpp erendi sin fyrir konung. sagði at þa var hann komiN at vítia heíta þeira er Knutr konungr hafði heitit honum j(arls) nafni iNoregi. ef Hakonar j(arls) væri eigi við kostr. […] (Bis. 337)

282. […] J þeiri orrosto fekk Sveinn konungr sigr en TryGvi fell, ok mestr luti lids hans. þa voro lidnir.iij. vetr hins fiorda tighar fra þvi er Olafr konungr faþir hans bardiz aa Orminum. Red Sveinn konungr þa enn landi þann vetr hinn næsta eptir. Vm varit eptir for Einarr þambar skelfir austr iGarda Riki eptir Magnusi s(yni) Olafs hins helga. komv þeir austan vetri sidaR. Sveinn konungr stðck þegar or landi er Magnus kom iNoreg. var þa Magnus til konungs tekinn yfir land alt. Magnus konungr hinn godi son Olafs konungs hins helga red fyrir Noregi.xiij. uetr adr Haralldr Sigvrþar son fddvr brodir Magnus konungs kom til Noregs. Gaf Magnus konungr þa Haralldi halft Noregs Riki vid sik. voro þeir einn vetr badir konun-gar yfir Noregi adr en Magnus konungr andadiz. En Haralldr gerdiz þa einn konungr at Noregi. (Bis. 339–340)

 

Перевод

2. [Харальд Прекрасноволосый разделил области между своими сыновьями.] И оттого, что им казалось, что у них мало владений для управления, отправлялись они в военные походы. Как говорится в сагах, Гутхорм пал в устье Эльва от руки Сёльви Раскалывателя. Тогда конунг Олав взял себе те владения, которые раньше принадлежали ему. Хальвдан Белый пал в Эйстланде, а Хальвдан Высоконогий – на Оркнейях. Торгильсу и Фроди конунг Харальд дал боевые корабли, и они отправились в викингский поход на запад1. [О походах Торгильса и Фроди на запад за море.]

3. Эйрик желал стать верховным конунгом над всеми своими братьями, и конунг Харальд, его отец, тоже хотел, чтобы так было. Эйрик рано стал величайшим воителем, за что и был прозван Эйрик Кровавая Секира. Ему было двенадцать лет, когда конунг Харальд дал ему пять боевых кораблей, и он отправился в военный поход, сначала в Аустрвег, а затем на юг в Данмарк, во Фрисланд и Саксланд, и пробыл <он в этом походе четыре года. После этого он отправился на запад за море и воевал в Скотланде и Бретланде, и Ирланде, и Валланде, и провел> там другие четыре года. После этого он отправился на север в Финнмарк и вплоть до Бьярмаланда, и была у него там битва, и он победил2.

5. [.Рассказывается о Бьёрне, сыне Харальда Прекрасноволосого.] Эйрик Кровавая Секира пришел с Аустрвега с боевыми кораблями и большим войском. Он потребовал, чтобы Бьёрн, его брат, отдал ему те подати и налоги, которые конунг Харальд имел в Вестфольде. Но было в обычае, чтобы Бьёрн сам отвозил конунгу [подати] или посылал их с людьми. Он хотел [сделать] так и в этот раз и не хотел тотчас платить. […]3.

19. […] И когда Гуннхильд приехала со своими сыновьями в Данмарк, они тотчас отправились к конунгу Харальду и получили там хороший прием, и дал конунг им вейцлы в своем государстве такие большие, что они могли хорошо содержать себя и своих людей. А конунг Харальд взял на воспитание Харальда Эйрикссона и усыновил его. Он воспитывался там при дворе конунга данов. Сыновья Эйрика ходили в военные походы, как только они стали достаточно взрослыми, и добывали так себе богатства, воевали по Аустрвегу. Все они были мужами красивыми и скорее выдающимися по силе и доблести, чем по числу лет. Об этом говорит Глум Гейрасон в Графельдардрапе: «Всемогущий, который дал оружие многим скальдам, покорил Аустрлёнд; он одержал победу в битве. Владыка битвы заставил петь меч. Конунг поверг наряженных в золото храбрейших людей на землю».

Когда сыновья Эйрика вернулись из военного похода в Аустрвег, они отправились со своим войском вниз в Вик и воевали там. А конунг Трюггви вывел [свое] войско и пошел им навстречу. У них было много битв, и побеждали то одни, то другой. Сыновья Эйрика иногда воевали в Вике. А конунг Трюггви иногда воевал по Халланду и Сьяланду4.

36. […] И когда настала весна, объявили конунг Харальд и Гудрёд, его брат, что они, наверное, отправятся в викингский поход летом на запад5 за море или в Аустрвег, как это у них было принято. Собирают они тогда к себе войско, спускают корабли на воду и снаряжаются. […] Конунг Гудрёд поплыл по обычному пути на восток в Вик и дальше на восток через Фольд. Послал он тогда людей к конунгу Трюггви с известием, что тому следует идти навстречу конунгу Гудрёду и что летом они оба вместе отправятся в военный поход в Аустрвег6. […]

40. Ярл Хакон правил в Трандхейме и чаще бывал там по зимам, а летом отправлялся в военный поход в Аустрвег, иногда он оставался летом в Трандхейме и имел войско наготове, тогда сыновья Гуннхильд не направляли своих кораблей севернее [мыса] Стад7. Харальд Серая Шкура отправился однажды летом со своим войском на север в Бьярмаланд и воевал там, и была у него большая битва с бьярмами на берегу Вины. Там Харальд одержал победу и убил много народа, вел он тогда войну по всей земле и взял огромное богатство. Так говорит Глум Гейрасон: «Дерзкий на слово, побеждающий всех конунгов, обагрил сверкающий меч на востоке перед северным селением, там, где я видел, как бегут племена бьярмов. Примиритель мужей снискал себе добрую славу в этом походе: ему, молодому, выпало сразиться на берегу Вины»8. [Повествование переходит далее к конунгу Сигурду Слюна.]

270. [Конунг Олав Харальдссон вернулся из Англии в Норвегию.] Следующей весной конунг Олав и ярл Свейн Хаконарсон сражались в Вербное воскресенье у Несьяра. Эрлинг Скьяльгссон был в том сражении с ярлом Свейном и Эйнаром Брюхотрясом и многими другими лендрманнами. У конунга Олава войско было меньше, но все же он одержал победу. А Свейн бежал и отправился вскоре прочь из страны к конунгу свеев, своему родичу, и рассказал ему про их разлад с Олавом Толстым. Отправился ярл Свейн по Аустрвегу и воевал летом в Гардарики. А осенью, когда он вернулся назад в Свитьод, он получил такую болезнь, которая привела его к смерти. А Олав Харальдссон был избран конунгом в Нореге, как говорится в его саге9.

279. [Когда Олав узнал, что с севера против него идет ярл Хакон с большим войском, он повернул на восток. Он пристал к берегу в Валльдале и сошел на землю.] Затем конунг отправился от моря по долинам со многими знамениями, которые ему давал Бог, а оттуда еще дальше в Лесьяр, как говорится в его саге. Конунг Олав отправился на восток по суше вплоть до того места, которое зовется Нерики. Там он долго оставался <весной и взял там себе корабль, и отправился> летом на восток в Гардарики, и был там ему оказан прекрасный прием конунгом Ярицлейвом и княгиней Ингигерд10. Он прожил там зиму и много размышлял, какое принять решение, поскольку конунг Ярислейв предложил ему оставаться у него так долго, как он хотел, и взять у него большое государство в управлениеii. Конунг обдумывал это предложение. [Говорится о желании Олава либо сложить с себя звание конунга и поехать в Иерусалим, либо вернуть свои владения в Норвегии. Следует рассказ о видении, бывшем конунгу Олаву: явившийся ему Олав Трюггва-сон советует ему отправиться в Норвегию.] Конунг Олав оставил в Гардарики Магнуса, своего сына, а [сам] конунг снарядил весной свои корабли и поплыл с востока в Свитьод12, и отправился оттуда летом по суше на север в Норег, и были ему в этой поездке удивительные видения, как бодрствующему, так и спящему, как говорится в его саге.

281. [Эйнар Брюхотряс был самым могущественным человеком на севере Норвегии, в Тронхейме.] И когда <в Нореге> стало точно известно, что ярл Хакон утонул в море, так что никто не вернулся на землю из тех, кто был на этом корабле, Эйнар собрался в путь на запад в Энгланд весной, в то время как Олав Святой плыл с востока из Гардов. И когда он встретился с конунгом Кнутом, конунг принял его хорошо. Затем Эйнар рассказал конунгу свои новости и сказал, что приехал, чтобы подтвердить их уговор, по которому конунг Кнут обещал дать ему звание ярла в Нореге, если не будет ярла Хакона. [Кнут в ответ говорит о своем намерении сделать правителем Норвегии своего сына Свейна, а Эйнару предлагает стать его лендрманном.] 13

282. [Рассказывается о битве у Бокна в Сокнарсунде между правителем Норвегии Свейном, сыном Кнута Могучего, и Трюггви, сыном Олава Трюггвасона, приплывшим с запада в Норвегию с войском.] В этой битве конунг Свейн одержал победу, а Трюггви пал и большая часть его войска. Тогда прошло тридцать три года с того момента, когда конунг Олав, его отец, сражался на [Большом] Змее14. Конунг Свейн правил дальше страной в следующую за этим зиму. А на другую весну15 отправился Эйнар Брюхотряс на восток в Гардарики за Магнусом, сыном Олава Святого. Вернулись они с востока поздней зимой16. Конунг Свейн бежал тотчас из страны, как только Магнус пришел в Норег. Магнус был тогда объявлен конунгом над всей страной. Конунг Магнус Добрый, сын конунга Олава Святого, правил Норегом тринадцать лет до того, как Харальд Сигурдарсон, брат отца конунга Магнуса17, не пришел в Норег18. Конунг Магнус дал тогда Харальду половину Норегсрики, оставив половину себе. Они оба были одну зиму конунгами над Норегом, прежде чем конунг Магнус умер19. А Харальд стал тогда единственным конунгом в Нореге.

 

Комментарий

1 См. гл. 33 «Саги о Харальде Прекрасноволосом» по «Кругу земному» (Глава 2, § 2.2) и комментарий к ней.

2 См. гл. 32 «Саги о Харальде Прекрасноволосом» по «Кругу земному» (Глава 2, § 2.2) и комментарий к ней.

3 См. гл. 35 «Саги о Харальде Прекрасноволосом» по «Кругу земному» (Глава 2, § 2.2) и комментарий к ней.

4 См. гл. 10 «Саги о Хаконе Добром» по «Кругу земному» (Глава 3, § 3.2) и комментарий к ней. Единственное, что следует отметить, – это дополнительное введение топонима Austrvegr в последний абзац текста, практически дословно заимствованного из «Круга земного».

5 В «Большой саге об Олаве Трюггвасоне» по AM 61, как и в «Круге земном», поход в Аустрвег, т. е. в восточном направлении, противопоставлен походу на запад. В «Большой саге» по «Книге с Плоского острова» ошибочно вместо vestr «на запад» стоит austr «на восток».

6 Почти дословно те же два фрагмента – в гл. 9 «Саги о Харальде Серая Шкура» по «Кругу земному» (см. Главу 4, § 4.2, текст и комментарий).

7 Текст о ярле Хаконе значительно сокращен по сравнению с гл. 13 «Саги о Харальде Серая Шкура» по «Кругу земному» (см. Главу 4, § 4.2, текст и комментарий).

8 Текст о Харальде Серая Шкура в другой версии «Большой саги об Олаве Трюггвасоне» (по «Книге с Плоского острова») отсутствует. См. гл. 14 «Саги о Харальде Серая Шкура» по «Кругу земному» и комментарий к ней (Глава 4, § 4.2).

9 См. Главу 6, мотив 3.

10 См. Главу 6, мотив 10.1.

ii См. Главу 6, мотив 10.2.

12 См. Главу 6, мотив 12.4.

13 См. Главу 6, мотив 12.5.

14 Имеется в виду битва при Свёльде (1000 г.), в которой погиб норвежский конунг Олав Трюггвасон. Соответственно, битва у Бокна состоялась в 1033 г.

15 Т. е. весной 1034 г.

16 Т. е. в начале 1035 г.

17 Олав Харальдссон, отец Магнуса, и Харальд Сигурдарсон – не родные, а четвероюродные братья (см. Прилож. XVI).

18 По «Большой саге» получается, что Харальд Сигурдарсон вернулся в Норвегию в 1048 г., что находится в противоречии с данными других источников (см. Главу 8).

19 Магнус Олавссон умер 25 октября 1047 г. (см. Главу 7). Названная в «Большой саге» продолжительность правления Магнуса не сходится с этой датой.

 

Приложение XIV

«Прядь о Хауке Длинные Чулки»

 

Введение

«Прядь о Хауке Длинные Чулки» («Hauks þáttr hábrókar») – это часть «Большой саги об Олаве Трюггвасоне», сохранившаяся только в «Книге с Плоского острова». Хаука, однако, знают «Красивая кожа» и «Круг земной», где он выступает как друг Харальда Прекрасноволосого («Хаук был доблестным витязем и очень любезен конунгу») и его посланник к Адальстейну (англо-саксонскому королю Этельстану, 924–939): именно Хаук сажает незаконнорожденного сына Харальда на колено к английскому правителю. В приводимом ниже фрагменте содержится рассказ о двух торговых поездках Хаука в Хольмгард (Новгород) и Бьярмаланд (Беломорье).

Издания

См. Введение, раздел «Книга с Плоского острова».

 

Текст

Публикуется по изданию: Flateyjarbók / Guðbrandr Vigfusson, С. R. Unger. Christiania,

1862. В. I. Bis. 577–583.

Paattr Hauks habrokar

[…] Eitt sumar uar þat er Haralldr konungr kallar til sin hinn kærazsta mann sinn Hauk habrok ok segir. nu er ek frelstr af ollum herskap ok ofride her innanlandz munu ver nu sitea j hoglifui ok skemtan. uilium ver nu senda ydr j Austrriki a þessu sumre at kaupa mer nokkura agæta gripe ok fasena j uorum londum. Haukr bidr konung rada þessu sem odru. ok þa leyfde konungr monnum brottferdir fra ser til ymisra landa ok hann hafde adr med ser haft. Haukr ferr nu med einu skipe ok godre fylgd ok kemr austr j Holmgard um haustit ok hafde þar vetrsetu ok kemr hann þar er markadr er settr. þar var komit mikit folk or morgum londum. þar voru komnir kappar Æireks konungs af Uppsolum Beomn blasida ok Salgardr serkr. þeir voru oiafnnadarmenn ok gengu þar yfir alia menn.

þat var æinn dag at Haukr gek um bæinn vid suæit sina ok villde kaupa nokkura dyra gripe sinum herra Haralldi konungi. þa kom hann at þar sem fyrir sath æinn girzskr madr. Haukr ser þar æina dyrliga skikkiu su var oil vid gull buin. þessa skik-kiu kaupir Haukr ok reidir þa firir festarpening ok gengr j brott ok eftir fenu. ok adr um daginn hafde Beornn falat þessa skikkiu til handa Suiakonungi ok var af metin. ok er Haukr var vt genginn þa kemr sueinn Beamar ok segir kaupmanninum at æigi mun hlyda ef Beom skal æigi hafa skikkiuna. en kaupmadrinn kvad suo buit standa mundu.

Nu gengr sueinninn j brott ok segir Bimi. ok j þat mund kemr Haukr med skikkiu verdit ok gelldr upp en tekr vid skickiunne ok gengr vt. […] Suo segia menn at æigi hafui komit meire gessimi j skickiu til Noregs. […]

Eitt sumar segir Haralldr konungr at hann uill senda Haulc nordr til Biarmalandz at heimta harvoru. ok er Uigardr ueit þat segir hann at hann uill fara. […] ok er þeir eru bunir gerir konungr þeim snæding ok segir at hann sender nu þa menn fra ser at honum þikir mæira at missa en margra annarra. en likligt þiki mer at Eirekr konungr fretti vm ferd ykkra ok mun nu uilea minnazst uid yklcr er þu tokt Haukr skikkiuna vt j Holmgarde. væit ek bloth Æireks konungs at hann mun frammi hafa þeim til lidsinnis. en ek sende ykkr til fostru minnar er Hæidr hæitir ok byrr nordr vid Ganduik. […]

Nu fara þeir brott med godu lide ok uopnum. Æirekr konungr ser fðr þeirra ok segir Bimi ok Salgarde at hann uill at þeir fari nordr til Surtzdala ok Biarmalandz. ok at sumre lætr Æirekr konungr uæitzslu bua at Uppsolum. […] Eru þeim nu buin tuö skip Birni ok Salgardi. ok er þeir lata ór Leginum ferr þar firir dreke ok suort tiolld yfir. ðngan mann sea þeir a ræipum hallda. hann sigler. huadan sem a er. si-dan sigla þeir nordr firir landit.

Nu er at segia fra Hauke ok Vigharde at þeir кота nordr til Ganduikr ok ganga til bæiar Heidar fostm Haralldz konungs.vj. menn af huom skipe. […]

Þeir sigla nu nordr til Biarmalandz ok æitt kuelld sia þeir renna skip undan eyiu fram ok ætla nu mennina at hitta ok spyria tidenda huorir adra. kenner Haukr nu at þetta erv þeir Biom ok Salgardr. […] hon lætr uel yfir at hann er aftr kominn. grædir hon hann ok fara þau ok fylgir hon honum þar til er kaupmenn em. kemr honum þar j skip med þeim monnum er fara ætludu sudr med lande. […] (Bis. 577–581)

 

Перевод

Прядь о Хауке Длинные Чулки

[О немирье между Харальдом Прекрасноволосым и Эйриком, конунгом свеев.] Однажды летом случилось, что конунг Харальд зовет к себе своего любимого человека, Хаука Длинные Чулки, и говорит: «Теперь я свободен от всяких военных действий и немирья здесь внутри страны. Нам бы хотелось теперь вести обеспеченную жизнь и развлекаться. Хотим мы теперь послать тебя в Аустррики1 этим летом, чтобы купить мне некоторые драгоценности, дорогие и редкие в наших землях». Хаук просит конунга спланировать эту [поездку], как другие, и тогда разрешил конунг своим людям, [тем, что] до этого были с ним, отправиться в другие страны. Хаук плывет теперь на одном корабле и с хорошими спутниками, и приплывает осенью на восток в Хольмгард2, и провел там зиму, и приходит он туда, где устроен рынок3. Туда пришло много людей из многих стран. Туда пришли воины конунга Эйрика из Уппсалы, Бьёрн Чернобокий и Сальгард Куртка. Они были очень непорядочными людьми и в этом превосходили многих.

Однажды Хаук шел по этому городу со своей дружиной и хотел купить какие-нибудь драгоценности для своего господина, конунга Харальда. Он подошел туда, где сидел один грек. Хаук увидел там драгоценный плащ, весь отделанный золотом4. Хаук покупает этот плащ, оставляет залог и уходит за [остальными] деньгами, а раньше в тот же день Бьёрн просил продать этот плащ для конунга свеев и сговорился о цене. И когда Хаук ушел, пришел слуга Бьёрна и сказал торговцу, что не годится, чтобы плащ не достался Бьёрну, а торговец просит всё оставить, как есть.

Идет тот слуга прочь и рассказывает Бьёрну, и в этот момент приходит Хаук с деньгами за плащ и расплачивается [с торговцем], а плащ берет себе и уходит прочь. [Бьёрн и Сальгард пытаются отспорить свои права на эту покупку, но Хаук говорит, что вещь куплена им, и привозит плащ конунгу Харольду.] Так говорят люди, что никогда в Норег не попадало более драгоценного плаща. […]

Однажды конунг Харальд говорит, что он хочет отправить Хаука на север в Бьярмаланд5, чтобы добыть меха, и когда Вигхард узнаёт об этом, он говорит, что хочет ехать. […] И когда они готовы, конунг дает им провизию и говорит, что он отсылает теперь от себя тех людей, которых, как кажется, ему будет недоставать больше, чем многих других, – «и мне представляется вероятным, что конунг Эйрик узнал о вашем путешествии и, возможно, захочет напомнить вам, как ты, Хаук, забрал тот плащ из Хольмгарда. Знаю я о жертвоприношении конунга Эйрика, что он может с его помощью иметь славу, а я посылаю вас к моей приемной матери, которая зовется Хейд и живет на севере у Гандвика»6. […]

Вот отправляются они прочь с хорошим войском и оружием. Конунг Эйрик узнаёт об их поездке и говорит Бьёрну и Сальгарду, что он хочет, чтобы они поехали на север в Суртсдалар7 и Бьярмаланд8. И летом велит конунг Эйрик организовать пир в Уппсале. [Конунг совершает большое жертвоприношение.] Вот снаряжены для Бьёрна и Сальгарда два корабля, и когда они пускаются в путь из Лёга9, впереди них плывет дракон10, и на нем – черный тент. Они не видели, чтобы хоть один человек держался за канаты. Плывет он, откуда бы ни дул ветер. Затем плывут они на север вдоль берега.

Теперь нужно сказать о Хауке и Вигхарде, что они приплывают на север к Гандвику и идут к жилищу Хейд, приемной матери конунга Харальда, по шесть человек с каждого корабля. [Они передают Хейд подарки конунга и получают от нее советы.]

Плывут они теперь на север в Бьярмаландii, и однажды вечером видят они, что из-за острова выплывает корабль, и думают, что сейчас встретятся с людьми и расскажут друг другу о новостях. Тут Хаук узнаёт, что это Бьёрн и Сальгард. [В завязавшейся между ними битве погибают Бьёрн и Сальгард, а также Вигхард. Хаук, лишившийся в битве глаза, возвращается кХейд.] Она очень рада, что он вернулся назад. Она его вылечивает, и они едут, и провожает она его до того места, где находятся купцы; он садится на корабль с теми людьми, которые собирались плыть на юг вдоль берега12. […]

 

Комментарий

1Аустррики (Austrríki) – «Восточное государство» (см. Этногеографический справочник).

2Хольмгард (Hólmgarðr) – Новгород (см. Этногеографический справочник).

3 Описание происходящего в летнее время рынка в Хольмгарде, на который приезжало «много людей из многих стран», отвечает общей картине внешней торговли раннесредневекового Новгорода, как она известна из других источников. Так, археологами обнаружены предметы скандинавского происхождения середины X–XI в., попавшие в Новгород в результате торговли (Седова 1979. С. 180). См. Главу 6, комментарий к мотиву 5.

4 См. Главу 6, комментарий к мотиву 5.

5 О топониме Бьярмаланд (Bjarmaland) см. Этногеографический справочник. Цель поездки в Бьярмаланд сформулирована здесь однозначно – «чтобы добыть меха» (at heimta hárvöru).

6Гандвик (Gandvík) – гидроним, служащий для обозначения Ледовитого океана и Белого моря (см. Этногеографический справочник).

7 О топониме Суртсдалар (Surtsdalar) см. Этногеографический справочник.

8 Обращает на себя внимание соседство в тексте пряди Суздаля (точнее – Суздальской земли, так как топоним имеет форму ми. ч.) и Бьярмаланда. Если сравнить это место «Пряди о Хауке» с известием «Саги о Хаконе Хаконарсоне» (см. Главу 11, мотив 1), то можно предположить, что данная географическая «неточность» является косвенным (точнее сказать – вторичным, заимствованным из «Саги о Хаконе») отражением реального знакомства скандинавов с путем из Беломорья в Суздальскую землю, поскольку «Прядь о Хауке» входит лишь в рукопись «Flateyjarbók», в которой (среди ряда других) сохранилась и «Сага о Хаконе».

9Лёг (Lögrinn) – древнескандинавское обозначение оз. Меларен в Швеции (см.: Fms. В. XII. Bis. 323). Маршрут Бьёрна из оз. Меларен через Балтийское море на север в Бьярмаланд указывает, по мнению К. Ф. Тиандера, «на искусственную скомпоновку рассказа», поскольку ниже в саге говорится о морской битве в Бьярмаланде с его участием, а «если бы Биерн через Ботнический залив ехал в Биармаланд, то он прибыл бы туда не на корабле» (Тиандер 1906. С. 431). Поэтому, полагает Тиандер, поездка Бьёрна в Бьярмаланд и вторая встреча с Хауком «являются весьма неправдоподобными частями рассказа» (Там же). Не усматривая в сагах источника, верно передающего конкретные детали, я сомневаюсь не только во второй поездке Бьёрна, но и в самом факте существования этого героя. Однако косвенное указание на сухопутный (или частично сухопутный) маршрут из Швеции в Беломорье принципиально важно.

10Дракон (drekí) – название одной из разновидностей военных кораблей скандинавов (см. комм. 16 к «Саге о Харальде Прекрасноволосом» по «Кругу земному») —

Глава 2, § 2.2). Название – иностранного происхождения, но весьма древнее. Зафиксировано в «Прорицании вёльвы» в «Старшей Эдде»; особенно часто используется скальдами X и XI вв. – преимущественно для обозначения военного корабля с головой дракона на носу (IED. Р. 104).

ii Маршрут Хаука из Норвегии «на север к Гандвику» (к колдунье Хейд) и еще дальше «на север в Бьярмаланд» выглядит, на первый взгляд, неправдоподобно, ибо нет земли севернее Норвегии. Описание здесь не соответствует показаниям компаса – оно строится на принципах так называемой «дальней» («неправильной») ориентации. См. подробнее: Джаксон 19946; Джаксон 1997а; ср.: комм. 32 и 34 в Главе 1; комм. 37 к § 7.2 в Главе 7; комм. 5 к мотиву 1 в Главе 11). Согласно сагам, Финнмарк и Бьярмаланд принадлежат к северной четверти; они рассматриваются как продолжение (в северном направлении) норвежской (вдоль «Северного пути» – Norðrvegr) территории.

12 После морской битвы в Бьярмаланде (или на пути к нему) Хаук возвращается к колдунье Хейд (т. е. к Гандвику). Оттуда Хейд провожает Хаука в то место (вероятно, в Холугаланне), где находятся купцы, собирающиеся плыть «на юг вдоль берега». Как следует из памятников древнескандинавской письменности, в сознании средневековых исландцев и норвежцев присутствовало представление о протяженности Норвегии с юга на север, при том что реальное направление береговой линии – с юго-запада на северо-восток (см.: Джаксон, Подосинов 2000).

 

Приложение XV

«Прядь о Хеминге Аслакссоне»

 

Введение

«Прядь о Хеминге Аслакссоне» («Hemings Þáttr Aslakssonar») – одна из прядей об исландцах, написанная неизвестным автором, скорее всего исландцем, вероятно, в XIII в. Прядь распадается в смысловом отношении на две части, которые к тому же дошли до нас в разных рукописях. Первая из них, собственно «Прядь о Хеминге», записана почерком XV в. в «Книге с Плоского острова» и почерком XVI в. в рукописи «Хроккинскинна». Вторая часть, «Прядь о Тости», занесена в «Книгу Хаука» рукой Хаука Эрлендссона (ум. в 1334 г.). Хемингу Аслакссону, герою первой части, уделено значительно меньше внимания во второй, в то время как представленный в первой части пряди жестоким и гордым тираном норвежский конунг Харальд Суровый Правитель во второй части выступает обреченным на гибель, но благородным героем. Между частями, однако, имеется некоторое сюжетное единство, а кроме того, список, сделанный в 1697–1698 гг. с утраченного ныне листа из «Книги Хаука», содержит текст, пересекающийся по содержанию с тем, который сохранился в «Хроккинскинне».

История Харальда в «Пряди о Хеминге» отличается от того, как она излагается в королевских сагах. Я. де Фрис предлагает рассматривать эти расхождения не только как результат искажений и домыслов автора пряди. Он склонен считать, что автор пряди имел в своем распоряжении сагу о Харальде Сигурдарсоне, которая не была известна исландской традиции, либо с умыслом не была ею использована. И потому, полагает он, прядь о Хеминге важна для изучения предания об этом норвежском конунге. По его мнению, автор пряди воспользовался известным ему норвежским источником, той сагой о Харальде, которая во многом отличалась от существующей традиции.

Сведения в приводимых ниже фрагментах пересекаются с мотивом 11 «Саги о Харальде Суровом Правителе» (см. Главу 8).

Издания

См. Введение, раздел «Книга с Плоского острова».

Hauksbók / Eiríkur Jónsson og Finnur Jónsson. København, 1892–1896.

Литература

Schier 1992.

 

Текст

Первый фрагмент публикуется по изданию: Flateyjarbók / Guðbrandr Vigfusson,

С. R. Unger. Christiania, 1862. В. III. Bis. 400–410.

Второй фрагмент – по изданию: Hauksbók / Eiríkur Jónsson og Finnur Jónsson.

København, 1892–1896.

1. «FLateyjarbók»

Þath er upphaf þessa mals ath Haralldr konungr ried fyrir Norege son Sigurdar syrs og Astu modur Olafs konungs ens helga. Haralldr konungr var.xx. vetr konungr yfir Noregi. hann hafde tuo uetr ens fíorda tigar þa er hann vard konungr ath Noregi. Hann atti Silkisif Hakadottur. hann liet hana epttir j Holmgardi. hann liezt hennar uitia mundu og liet epttir fe mikit ath vedi. þath var einn hafrbelgr fleiginn homaflætti. hann var fullr af skiru silfri. og kuad hana aud eignaztt mundu ef hann minntiztt hennar ei vm þath er.xv. uetr vorv lidner. og huortt þeirra sor audru sinn trunad. þeirra dottir var Maria er vænztt kuenna og mannbeztt hefddi verid. Enn þa er konungr var jlendr þa kuongadiztt hann j annad sinn og fekk Þoru Þorbergsdot-tur Arnasonar og Ragnhilldar Erlingsdottur Skjalgssonar af Jadri. þeirra synir uoru þeir Olafr kyrri og Magnus fadir Hakonar er Steigarþorir fostradi. (Bls. 400–401)

2. «Hauksbók»

[…] Þenna vetr aðr hafði Haralldr konvngr sent Þorarin Nefulfssvn oc Hiort austr i Holmgarð eptir þeim Hafrbelg er hann let þar eptir með Ellisif drotning sem fyr segir oc skylldu þeir eigi aptr koma nema þeir næði belginum oc þvi goðs er i var. þeir komu aptr þa er Tosti hafði litla stund verit með konvngi. Hiortr geck fyri konvng oc heilsaði hanvm oc segir at Ellisif heilsaði konvnge. […] (Bls. 331)

 

Перевод

1. «Книга с Плоского острова»

Так начинается этот рассказ, что Норегом правил конунг Харальд1, сын Си-гурда Свиньи и Асты, матери конунга Олава Святого. Конунг Харальд был двадцать лет конунгом над Норегом. Ему было тридцать два года, когда он стал конунгом Норега. Он был женат на Силькисив Хакадоттир2. Он оставил ее в Хольмгарде3. Он сказал, что будет ее помнить, и оставил большое богатство в залог, – это была козлиная шкура, содранная целиком, с рогами, [и] была она полна чистого серебра, – и сказал он, что, если он не напомнит ей об этом, она станет владеть богатством, когда пройдет пятнадцать лет, и поклялись каждый из них другому в своей верности. Их дочерью была Мария4, которая была самой красивой из всех женщин и лучшей из людей. И когда конунг был у себя в стране, женился он во второй раз5 и взял Тору, дочь Торберга Арнасона и Рагнхильд, дочери Эрлинга Скьяльгссона из Ядара. Их сыновьями были Олав Тихий и Магнус, отец Хакона, которого воспитал Стейгар-Торир.

2. «Книга Хаука»

[Фрагмент начинается на середине рассказа о том, как Тости, сын Гудини, претендующий на английский престол, ищет помощи у конунга датчан

Свена и норвежского конунга Харальда Сигурдарсона. У этого последнего он зимует. По хронологии «Круга земного», речь идет о зиме 1064/65 г.] Раньше той же зимой Харальд послал Торарина Невульвссона и Хьёрта на восток в Хольмгард за той козлиной шкурой, которую он там оставил у королевы Эллисив, как сказано раньше, и не должны они были возвращаться назад, если не добудут той шкуры и всего добра, которое в ней было. Они вернулись назад, когда Тости уже пробыл некоторое время у конунга. Хьёрт пошел к конунгу и приветствовал его и говорит, что Эллисив приветствует конунга. [Несмотря на то, что прошло более двадцати лет, Эллисив послала Харальду шкуру с серебром 6 , привет и предостережение против его поездки на запад.]

 

Комментарий

1Харальд Сигурдарсон (Haraldr Sigurd arson) – норвежский конунг Харальд Суровый Правитель (1046–1066). См. Главу 8.

2Силькисив Хакадоттир (Silkisif Hakadóttir). – Скандинавскому имени Силькисив нет аналогов в древнерусском именослове, однако оно вполне может быть трансформацией имени Эллисив, которое во всех вариантах саги о Харальде Сигурдарсоне носит русская жена этого норвежского конунга (см. Главу 8).

3Хольмгард (Hólmgarðr) – древнескандинавское обозначение Новгорода (см. Этногеографический справочник).

4 Только в «Пряди о Хеминге» названа одна, а не две дочери конунга Харальда и его русской жены (ср. Главу 8, мотив 11).

5 Только в «Пряди о Хеминге» сообщается, что Харальд оставил жену в Хольмгарде, а сам по возвращении в Норвегию женился во второй раз. «Прядь», на мой взгляд, вторична по отношению к «Саге о Харальде Сигурдарсоне» в том ее варианте, который известен королевским сагам (см. Главу 8). Она содержит намек на развод Харальда с Елизаветой, который в принципе был бы возможен, в соответствии с норвежским и исландским правом (ст. XI: 1 «Законов Фростатинга» – «Frostatingslov»; ст. 54 «Законов Гулатинга» – «Gulatingslov»; ст. 39–45 свода законов «Серый гусь» – «Grágás». I b).

6 Общая сказочность и неправдоподобность ситуации (шкура полная серебра, оставленная в залог), неточность описываемых имущественных отношений (переход богатства от мужа к жене по прошествии пятнадцати лет), нарушение сроков договора (возвращение имущества через двадцать лет) – всё это не позволяет думать, что «Прядь» сохранила какую-то реальную информацию. Скорее, ее автор, который из «Саги о Харальде» знал и Елизавету и Тору как жен Харальда, попытался внести некоторую ясность в вопрос о мнимом двоеженстве конунга (ср.: Storm 1893. S. 427), что ему, впрочем, не очень удалось (ср.: Глава 8, мотив 11).

 

Приложение XVI

Конунги династии Харальда Прекрасноволосого

858-928

Условные даты правления норвежских государей IX–XII вв.

Харальд Прекрасноволосый (858–928)

Эйрик Кровавая Секира (928–933)

Хакон Добрый (933–960)

Харальд Серая Шкура (960–975)

Ярл Хакон Сигурдарсон, правнук (через дочь Алов и ее дочь Бергльот) Харальда Прекрасноволосого (975–994)

Олав I Трюггвасон (995-1000)

Ярл Эйрик Хаконарсон (1000–1014)

Ярл Свейн Хаконарсон (1000–1015)

Олав II Харальдссон Святой (1014–1028)

Ярл Хакон Эйрикссон (1011–1014, 1028–1029)

Свейн, сын Кнута Могучего (1030–1035)

Магнус I Олавссон Добрый (1035–1047)

Харальд I Сигурдарсон Суровый Правитель (1046–1066)

Магнус II Харальдссон (1066–1069)

Олав III Харальдссон Тихий (1066–1093)

Хакон I Магнуссон Воспитанник Торира (1093–1094)

Магнус III Олавссон Голоногий (1093–1103)

Олав Магнуссон (1103–1115)

Эйстейн Магнуссон (1103–1123)

Сигурд I Магнуссон Крестоносец (1103–1130)

Магнус IV Сигурдарсон Слепой (1130–1135)

Харальд Магнуссон Гили (1130–1136)

Сигурд Харальдссон Рот (1136–1155)

Инги Харальдссон Горбун (1136–1161)

Эйстейн Харальдссон (1142–1157)

Хакон II Сигурдарсон Широкоплечий (1161–1162)

Магнус V Эрлингссон (1162–1184)

Сверрир (1184–1202)